Mlada frulašica iz Kovina Neda Nikolić, studentkinja etnomuzikologije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i dragi gost Sabora frulaša u Prislonici, odazvala se nedavno pozivu organizatora ove manifestacije da učestvuje u u akciji „Frulom za vaskrs Srbije“ putem interneta. Nedu su vanredne mere protiv korona virusa zatekle u SAD, gde se još uvek nalaz.i onemugućena da se vrati u domovinu. Nije očajna zbog novonastale situacije, naprotiv, veoma je aktivna preko interneta, sa svojim kolegama i samostalno, pokušava muzikom da ohrabri i sebe i sve koji je slušaju, da je svaka nevolja prolazna, a samo muzika večna.
Ekskluzivno za Čačanski glas, Neda Nikolić govori o sebi, svojim planovima o izuzetnosti frule i Saboru frulaša.
Početak vanrednog stanja zbog pandemije korone virusa zatekao te je SAD na turneji. Kakva vrsta nastupa je bila u pitanju i kakve su šanse da se sa ukidanjem vanrednog stanja u Srbiji vratiš kući?
-Da, nažalost situacija je takva kakva jeste. U Ameriku sam došla prvenstveno kao gost na Manastirskoj večeri u manastiru Nova Gračanica, u okolini Čikaga. Takođe planirano je bilo i nekoliko koncerata, ali svega nekoliko dana nakon mog sletanja situacija se već pogoršala, socijalne distance su se počele primenjivati i zatvaranje koncertnih sala je bio sledeći korak. Održala sam radionicu sviranja na fruli sa decom u San Dijegu, Kalifornija. Nakon toga došla sam u Milvoki kod robine i tu sam već skoro dva meseca. Najnovija vest je da se aerodrom otvara 18. maja, tako da željno iščekujem prvu kartu u tom periodu za Beograd.
Sve vreme si bila aktivna i sa više muzičara iz Srbije si imala preko interneta kratke nastupe?
-Muzičari su uvek bili veseli i pozitivni ljudi, tako i u ovoj situaciji. Na lep način pokušavamo da pomognemo bar malo svim onima koji su prinuđeni da sede kod kuće, pa uz nekoliko lepih pesama i kola ulepšavamo ove tmurne dane. Snimala sam takve video snimke sa više kolega pevača i instrumentalista, a svoje solističke kratke „koncerte“ držala sam preko fejsbuk stranice crkve Sv. Sava u Milvokiju. Moj ujak je prota u toj crkvi, pa smo u razgovoru došli na tu temu da iskoristim moj boravak ovde na najbolji način i da učinim nešto lepo svim Srbima u Americi i Kanadi.
S kim si sve sarađivala na ovaj virtuelni način?
-Moje koleginice Jelena Urošević i Danijela Veselinović su svakako među prvima u saradnji, imale smo nekoliko nedovršenih snimaka, a snimale smo i nove takođe. Sjajni pevač RTS-a Aleksandar Tirnanić je izveo nekoliko pesama takođe, kao i naš poznati Radiša Urošević, njegove pesme ne idu bez frule. Nekoliko kolega instrumentalista pored toga još.
Odazvala si se i pozivu Sabora frulaša iz Prislonice da se na Vaskrs sa ostalim frulašima pruži podrška svima koji se bore protiv pandemije?
-Jedna lepa frulaška akcija, na inicijativu nekoliko frulaša i organizatora Sabora frulaša, sa kolegom sa fakulteta Lukom Kosanovićem snimila sam jedno lepo frulaško kolo, koje je naišlo na zaista lepe kritike. Dosta frulaša je dalo doprinos i na taj način smo pokazali da smo svi zajedno u ovome, kao i to da smo podrška svim onima koji se žrtvuju u ovoj borbi, a među njima je i jedan frulaš što nam posebno znači.
Kakvo je iskustvo zajedničkog sviranja sa kolegama na ovaj način, koji je publika rado prihvatila?
-Internet i današnju tehnologiju treba iskoristiti na pravi način, a smatram da je ovo jedan od tih načina. Učini nešto lepo za druge, kao i za sebe, uživati pre svega u tome i veseliti se malo jeste cilj, koji smo ostvarili. Zanimljivo je raditi i na ovakav način, ovo će ostati upamćeno uvek i svi ćemo se sećati ovog perioda, kada smo svi razdvojeni ali opet zahvaljujući ovom sistemu opet smo zajedno.
Kako si doživela vanredne okolnosti daleko od kuće i kako se Amerikanci nose sa strahom od zaraze i da li slične akcije muzičara postoje i u SAD?
-Na neki način lepo je zaista malo napraviti pauzu od svega, pogotovo od prehodne gužve i rada u najvećem gradu u Srbiji a i okolini. Neko vreme jeste prijalo, ali ipak evo već dva meseca daleko od Srbije, nije baš prijatno više, tako da se zaista nadam brzom povratku. Videla sam na internetu i na televiziji dosta muzičara, ne samo iz Amerike već i širom sveta. Svi su započeli ovu praksu snimanja, tako da možemo uživati u različitim žanrovima i nastupima. Zaraza u Americi je u poslednje vreme došla na jedan ozbiljan nivo, nemaju mere kao u Srbiji i Evropi, česte su pojave protesta i negodovanja naroda zbog gubitka posla, manjak zdravstvene opreme itd. Dosta pitanja bez odgovora i loših situacija trenutno u Americi. Individalni su zakoni od države do države ali nadam se da će se uskoro završiti i krenuti na bolju stranu.
Za Čačak te vezuju uspomene vezane za Sabor frulaša i učestvovanje na Festivalu Karusel. Šta je za tebe kao srednjoškolku u to vreme značilo učestvovanje na ovim manifestacijama sa kolegom Veljkom Nenadićem koji svira klavir?
-Iz ove perspektive kada se setim tih dana zaista mi je drago. Divno je bilo učestvovati na Festivalu Karusel, upoznati sve te ljude, uz naravno sjajnu organizaciju. Iskreno se nadam i želja mi je da ponovo posetim festival i da se poveća i broj učesnika i publike da bi se pokazalo koliko je dobra organizacija, ideja i namena ovog festivala. A što se tiče Sabora, svake godine dolazim u Prislonicu i to mi je zaista postao deo života.
Ko je na tebe izvršio presudan uticaj kad je sviranje frule u pitanju?
-Tatina ideja je bila na samom početku sviranje frule, tako da svakako u mnogo pitanja i stvari vezanih za moju karijeru on je imao uticaja. Vreme odmiče, deca odrastaju, odvajaju se od kuće i osamostaljujemo se, ali ipak nikada ne treba zaboraviti ko je sve vreme bio podrška i ko je stvarao neki put u karijeri, a kod mene je to svakako moj otac.
Kako i kojim smerom se dalje kretala tvoja karijera?
-Srednja škola je bila presudna za mene izuzetno, zato što sam se u tom periodu okrenula drugom i za mene novom žanru, započela sjajnu i uspešnu karijeru sa kolegom Veljkom Nenadićem i započela dosta novih puteva u mojoj karijeri. Stvari na fakultetu imale su drugačiju stranu, osamostalila sam se dosta i ostvarila dosta novih kontakata, proputovala nove zemlje i stekla novo iskustvo. Nastupala sam sa zaista velikim imenima naše muzičke scene u nekoliko proteklih godina i nastojim da i dalje napredujem i otvorim nove vidike.
Šta je to što frulu izdvaja od ostalih instrumenata?
-Ono što dosta ljudi primeti i komentariše jeste njen fizički izgled, dakle njena veličina i broj otvora odnosno način sviranja koji parira svim melodijama i njenim zvučnim mogućnostima. Njena tradicionalna osnova koja je u rukama izvođača dovodi do novih puteva jeste nešto zaista sjajno. Frula ima dosta mogućnosti, treba ih istražiti i iskoristiti.
Da li misliš da je realno očekivati da se jednog na pridruži širokoj porodici instrumenata čiji zvuk se neguje u okviru programa
Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu?
-Bilo je nekoliko razmatranja i razgovora na ovu temu, uključivanja frule u program etnomuzikološke katedre. Iako mi naime imamo predmet koji se odnosi na sviranje, to nije u praksi i najviše što možemo videti o fruli to je u naučnim radovima nažalost. Na mlađim generacijama i nama, mladim frulašima jeste zadatak da izdejstvujemo da frulu uvrstimo u program što ona i zaslužuje u okviru ove struke na našem fakultetu.
Pored frule sviraš i saksofon. Da li sviraš i neki drugi instrument?
-Saksofon sam skoro počela svirati, u srednjoj školi sam svirala flautu i kasnije naučila i kaval i gajde. Žao mi je što nemam toliko vremena da se posvetim svim ovim instrumentima, u zavisnosti od potreba spremim nekoliko numera na traženom instrumentu, ipak je frula moje opredeljenje i njoj posvećujem najviše vremena. U poslednje vreme je i saksofon dosta zapažen tako da ću se malo više okrenuti i tom instrumentu.
Kako vidiš svoju dalju karijeru i koji su planovi u budućnosti?
-Uh, uvek teško pitanje. Zaista imam dosta planova i ambicija, najteže je ograničiti se i posvetiti se jedno pravcu radi boljeg napretka. Mislim da će vreme i razne saradnje pokazati kojim ću putem krenuti, za sada je to još u razvitku, ali svakako moji planovi izlaze iz granica Srbija i iz granica srpske narodne muzike.
Kad te možemo videti uskoro opet u Čačku?
-S obzirom da je Sabor frulaša u Prislonici otkazan (ili odložen, ne zna se još precizno) za ovu godinu, nadam se da će se otvoriti neka mogućnost za neki drugi dolazak u vidu druge organizacije ili nastupa. Čačak mi je zaista prirastao uz srce svih ovih godina i zbog ljudi i prirode i frule. Radujem se skorijem viđenju!
Dušan Darijević
