Извор: РТС

Самоникла биљка ситних, белих, мирисних цветова, позната као зова, права је ризница корисних материја. Богата је витаминима, гвожђем, натријумом и калијумом, а чај од ове чудесне биљке одлично је освежење на високим температурама. Ублажава симптоме грипа, упале дисајних путева, може да помогне и код реуме, неуралгије, ишијаса.

Зова је самоникла биљка која расте као грм на обронцима шума, рушевинама, напуштеним и необрадивим њивама и ливадама где има влаге, као и на обалама река. Цветови ове биљке су ситни, млечнобели, јаког и веома пријатног мириса.

Из цветића се развијају ситне зелене бобице које зрењем постају сочне, црвено-црне боје. Сирове бобице имају непријатан укус, али је зато компот изванредан.

Цвета од маја до јула. Лишће, кора и корен сакупљају се у пролеће, цвет у јуну док се још сасвим не расцвета, а бобице се беру пред крај лета када потпуно сазру.

Спољашњи, сиви слој биљке се баца, а користи се само унутрашњи, зелени део. Када је о сушењу цветова реч, након брања нижу се на конац или стављају на папир и чувају на топлом месту да би се што пре осушили и сачували жутобелу боју.

Цвет зове богат је етеричним уљима у којима има флавоноида, гликозида, хлорогенске киселине, танина и пектина, док плод садржи гликозиде, танине, мало етеричног уља, шећер, воћне киселине и витамин Ц. Сви делови биљке богати су гвожђем, натријумом и калијумом.

Освежавајући чај од зове одличан је против грознице јер стимулише рад знојних жлезда, нарочито када се комбинује с липом.

Осим тога, чај од зове подстиче лучење мокраће, може да помогне против неких тегоба које прате неуралгију и ишијас, а уколико му се додају камилица, липа и кора врбе, ублажава симптоме грипа, упале горњих дисајних путева и реуме.

Неке од корисних материја из цветова остају и у сирупу од зове, мада се због великог садржаја шећера ипак препоручује употреба чаја.