АНЂЕЛИЈА ОБРЕНОВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОШ „ФИЛИП ФИЛИПОВИЋ”
Да су васпитање, таленат и образовање вредности у којима се стасава у узоритог човека потврђују ђаци генерације који су заслужено на таквом путу! Знањем, трудом и упорношћу којом се негују таленти изнедрила се свестраност коју својим школским и ваншколским постигнућима потврђује Анђелија Обреновић, ђак генерације ОШ „Филип Филиповић” у Чачку.
О успеху за који су заслужни интересовања и правовремено постављени циљеви, о упориштима из којих је црпела неопходна знања и врлине, петнаестогодишња девојчица достојанствено сведочи!
ТЕМЕЉИ ЗА БУДУЋЕ УЧЕЊЕ И РАЗВОЈ
Анђелија, како би описала свој ток школовања од првог до четвртог разреда?
‒ Од првог до четвртог разреда, моје школовање је било испуњено разноврсним искуствима. Сећам се да сам у првом разреду била узбуђена због почетка школе и упознавања нових пријатеља. Брзо сам се прилагодила новом окружењу и кренула у нове авантуре захваљујући дивној учитељици и добрим другарима. У сећању ће ми увек остати смех и забава са другарима на одморима, рекреативне наставе и екскурзије. Ово раздобље мог школовања било је време раста, откривања и забаве, које је поставило темеље за све будуће учење и развој – истакла је Анђелија.
Да ли је на твој успех утицала нечија подршка?
‒ Сматрам да без подршке нема успеха, што важи и за моје успехе. Да ту није било мојих родитеља који су ме верно бодрили на сваком такмичењу, а посебно моја мама која ме је на свако и пратила, ја не бих била овде где данас јесам. Такође, велику подршку пружали су ми и моји пријатељи, као и наставници, где бих посебно морала да издвојим моју разредну Милицу Радојевић Тодосијевић и учитељицу Драгану Вујовић – благодарно је одговорила девојчица.
ПОТВРДА СВЕСТРАНОСТИ – И ХЕМИЈА, И СРПСКИ!
Низале су се и године у којима си стасавала ближе циљу, опредељењу за које си се усмерила за природно-математички смер Гимназије. Како је то изгледало у кроз школске дане који су иза, каква су била твоја интересовања?
‒ Моја интересовања заиста су увек била разноврсна. У млађим разредима такмичила сам се из математике и иако сам постизала јако добре резултате, учитељица ми је говорила да ћу се ја касније такмичити из српског језика. И, заиста, тако је и било. У шестом разреду сам први пут отишла на такмичење из граматике захваљујући мојој наставници Милици Матовић која је у мени препознала тај потенцијал. После сам кренула да се такмичим и из књижевности, где сам имала запажене резултате на Републичком такмичењу у Сремским Карловцима. На Републичком такмичењу из књижевности била сам и у 7. и у 8. разреду и освојила сам другу награду, а оба пута сам се дивно провела, дружења су била незаборавна, а лепота Сремских Карловаца је и те како допринела овом искуству. Поред српског језика и књижевности, још једна моја велика љубав је и хемија. Жеља да се такмичим из хемије родила се сама, али без моје наставнице Иване Станојевић, која је била ту за мене на сваком кораку, подстицала ме и мотивасала да се више трудим и боље радим, не би били могући овако добри резултати. Као круна за сав наш труд који смо уложиле дошла је велика друга награда на Републичком такмичењу у Нишу ове године где сам била једини представник Моравичког округа. Поред ових предмета опробала сам се и у такмичењима из биологије, географије и немачког, где сам, такође, имала запажене резултате – посведочила је девојчица.
ОДАБИР ДАЉЕГ ШКОЛОВАЊА – ПУТ КА МЕДИЦИНИ
Након завршеног пријемног испита и одличних резултата које си постигала, да ли си имала дефинисану жељу за даљи ток образовања?
‒ Своје школовање настављам на природно-математичком смеру Гимназије у Чачку. За Гимназију сам се одлучила још као мала јер кад је моја старија сестра уписала Гимназију, мени је то јако занимљиво звучало, те сам и ја онда свима почела да говорим како ћу и ја то да упишем. Иако тад нисам ни знала шта се ту учи, нити који све смерови постоје, била сам сигурна у своју одлуку да то упишем. И, ево, након пар година то сам заиста и уписала јер се то показало као најбоља опција пошто касније планирам да упишем медицину – навела је ученица.
ГЛУМА КАО ЉУБАВ И ХОБИ
Ваншколске активности, глума као вид уметности којом негује склад осећања, доживљеног и покрета, Анђелијин су извор енергије, али и успеха! Из љубави према глуми девојчица црпи и мотивацију којом оснажује дух и негује поменути склад духовног и телесног!
Поред српског језика и природних наука, гајиш љубав према глуми. Како описујеш себе, на шта си посебно поносна?
‒ Моја велика љубав, али и хоби је глума. Пре четири године постала сам полазник глумачке радионице Културног центра Чачак. Тамо сам упознала дивне људе са којима никад није досадно. За ове четири године играли смо пет представа, четири дечије и једну омладинску. Са овим представама освајали смо награде на фестивалима широм региона, а омладинска представа „Сакати Били са Инишмана” је чак позвана и на интернационални фестивал „Јувента” у Сарајеву. Обожавам да се дружим, да играм представе, а посебно да путујем са мојом екипом јер се увек толико лепо проведемо да ми је свако путовање са њима незаборавно – истакла је девојчица.
ПУТОВАЊА, ЧИТАЊЕ И ФИЛМОВИ
Анђелија, како негујеш свој таленат и наклоности за природне науке, али и за српски језик и глуму, намеће се питање како проводиш време када се истински отиснеш у разбибригу?
‒ У слободно време волим да путујем са својом породицом, да проводим време са пријатељима и идем у град. Волим да читам љубавне романе и да се на кратко телепортујем у њихов свет. По кишним данима волим да ушушкана лежим у кревету и гледам серију, филмове или емисије о кувању. Волим да се шетам, да идем у куповину и да се шминкам – рекла је Анђелија.
ОСВРТ НА ОСНОВНУ ШКОЛУ
Какви су твоји утисци када се осврнеш на своје осмогодишње школовање?
‒ Основну школу увек ћу памтити по лепим успоменама, а највише по мојим другарима, нашим шалама на часовима и одморима, подељеним ужинама и екскурзијама. Такође ћу је памтити и по дивним наставницима који су ми пружали подршку и знање на сваком кораку, где бих посебно морала да издвојим наставника српског Чедомира Сандића, наставницу хемије Ивану Станојевић, наставницу географије Ирену Милекић и, наравно, моју разредну Милицу Радојевић Тодосијевић – истакла је.
Шта би Анђелија пожелела себи када се осврне на делић детињства које је успешно провела у својој школи?
‒ Има једна ствар у коју сам сигурна, а то је да никада нећу посустати нити одустати од својих жеља и циљева – поручила је ученица.
Нијансе жутих сведочанстава и једна ђачка књижица сведочиће о Анђелији која ће свој успех тек исписати како глумом на позоришној сцени, „на даскама које живот значе”, тако и у хуманом позиву лекара једног дана! Важна су надахнућа и врлине које ова девојчица поседује, а своје снове успева да отелотвори остварењем постављених циљева!
Милица Матовић
