И он је још један Чачанин на путу стицања највиших академских звања. Постао је доктор наука у раним тридесетим и не само то, већ неколико година је асистент на Катедри за фармацеутску хемију Београдског универзитета. У научном свету, посебно је постао препознатљив по истраживањима и открићима нових једињења у терапији агресивног карцинома дојке. Његов потенцијал су сагледали и светски научници.
Одавно је др Душан Ружић на Фармацеутском факултету, само, сада са друге стране катедре. Та позицијама му омогућава и да добро сагледа суграђане, будуће фармацеуте. Непогрешиво их препозна, не само по карактеристичном нагласку, који се код неких временом изгуби, или остане за цео живот.
– Имају одлично предзнање, импресивну логику за хемију и врло су оштроумни. Одлично се сналазе у лабораторији, што је врло важно за фармацеуте. Колико сам приметио, у првој и другој години предњаче гимназијалци, а касније су брилијантни и студенти који су завршили фармацеутски смер у Медицинској школи. Сви су пуни знања и имају вештине које су неопходне у нашој струци – утисак је др Ружића, асистента са докторатом на Фармацеутском факултету.
Одмах похвале за нове генерације и зато што добрим делом осликавају и његов студентски пут. О свему најбоље сведочи награда ”Професор др Иван Беркеш“. Припада најбољим студентима фармације. Зато је било очекивано да одмах после интегрисаних студија фармације, Душан упише докторске студије. Определио се за фармацеутску хемију. Пошто се његов докторат заснивао на развоју нових молекула за терапију агресивног облика карцинома дојке, део својих научних усавршавања и истраживања спровео је у Великој Британији на Катедри за хемијску биологију Универзитета East Anglia, Norwich, као и у Хамбургу на Fraunhofer институту.
– У Немачкој сам добио прве експерименталне потврде да су два нова једињења активна на ћелијама агресивног обилика канцера дојке, односно, на врсту тумора који не реагује на доступне цитостатике. Та два једињења која су откривена и касније испитана на животињском моделу, значајно смањују туморску масу у експерименталним животињама. И, на наше велико изненађење, приметили смо и смрт метастатских ћелија, које су се прошириле и на друге органе. Проналажење потенцијалног хемиотерапеутика за агресивни облик канцера дојке је изазов за сваког научника. Разлог за то је и чињеница да 90 одсто новооткривених сусптанци никада не стигне до пацијената, због строгих регулаторних захтева, које један лек треба да задовољи да би био у клиничкој употреби. Циљано је рађено испитивање за терапију агресивног облика канцера дојке, јер епидемиолошке студије указују на малу стопу петогодишњег преживљавања пацијенткиња којима је дијагностикован овај облик болести. За друге врсте канцера, који реагују на хормонску хемиотерапију, има више могућности лечења, самим тим су и прогнозе боље. За сада, овај агресивни облик, отпоран је на многе лекове који су нама доступни. Треба напоменути да ми у Србији радимо преклиничка испитивања супстанци за које докажемо фармаколошки ефекат. У овој фази, поменута преклиничка истраживања не могу бити настављена у Србији, због, још увек непостојећих ресурса за завршетак преклиничког развоја лека-кандидата. Ипак, надам се да ће моје каријере, бар један нови лек потећи из Србије. До сада је на нашим просторима развијен једино антибиотик азитромицин, нашим људима познат под заштићеним именом хемомицин – објашњава др Ружић.
Истраживања која је започео у Британији и Немачкој наставио је у Београду на Институту за онкологију и радиологију. Један од резултата истраживања, која и даље трају, су успешна одбрана докторске дисертације. Када је званично постао доктор наука, наставио је сарадњу са Пастеровим институтом у Паризу, која је започета је још пре пандемије корона вируса.
– Њихова лабораторија за хемијску биологију је врло позната, нарочито по истраживањима у лечењу леукемије. Заједно радимо на једном пројекту и са њиховим истраживачима смо објавили две врло важне преклиничке студије. Тема је била терапија леукемије. Ове године сам и неке своје супстанце тестирао код њих и одржао предавања о техникама у развоју лекова, које сам приказао и у својој дисертацији. Био сам позван и као екстерни консултант за хемијске оптимизације њихових једињења која су патентирана за терапију леукемије. Имају неколико патентираних једињења која показују имресиван антиканцерски профил на животињским моделима леукемије, али, још више изазова да успешно развију те супстанце за прву фазу клиничких испитивања – каже др Душан Ружић.
Засигурно, већ сада је досегао сан многих фармацеута, стални рад у лабораторији на открићу нових лекова. За то је требало озбиљно покриће. До сада, др Душан Ружић је објавио 18 научних радова, као и поглавље у монографији од међународног значаја. И на интернационалним конгресима има више од саопштења штампаних у изводу. За свет науке, више него довољно.
Али, др Ружић не намерава да напушта Србију. Једино га иностранство занима за даљи развој супстанци које је синтетисао. Исти такав однос има и према родном Чачку.
– Сваки пут, када одем кући, имам утисак да сам на најбољем годишњем одмору. Чачак памтим по вредним људима, који после радног времена одлазе на своја имања и производе воће и поврће. На родни град ме асоцира и велика борбеност, здрав такмичарски дух. Сложио бих и са Бором Ђорђевићем да је Чачак стање духа. Наравно, посебно ми је драг због моје породице. Ту су остали моја мајка Емилија, сестра близнакиња Марија и њена породица. Врло важни људи у мом животу.
Још једна важна личност из Душанове матичне породице је и његов брат Милан, доктор ветеринарске медицине и наш познати орнитолог (научник који се бави проучавањем птица). Милан је први открио Душанову склоност ка хемији и усмерио га ка тој науци.
Асистент са докторатом, млади научник и истраживач, др Душан Ружић и његова супруга Јованка ускоро ће постати родитељи по други пут. Имају ћерку Марту.
Рецепте за Душанов успех у послу и приватном животу исписали су његови родитељи, отац Бранко и мајка Емилија.
– Све савете које сам понео из породице, од родитеља, брата и сестре, не могу пронаћи ни у једној књизи. ”Будите мудри као змије, а безазлени као голубови”. Сигуран сам да ће ова библијска поука помоћи младим суграђанима на путу ка остварењу животних циљева – искрена је жеља др Душана Ружића, асистента са докторатом на Фармецеутском факултету, младог научника, нашег Чачанина.
