„ПТИЦЕ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ“
Као што му и име каже, омиљена храна су му змије, али чешће оне неотровне. Ни он није имун на њихов отров, а од уједа је делимично заштићен дебелим љускама на ногама и густим паперјем. Змијар припада породици орлова и јастребова и један је од најнеповерљивијих пернатих предатора према људима. Велике жуте очи, највеће од свих грабљивица, потребне су му да би са велике висине уочио ситан плен. Брано Рудић, професор из Пожеге и један од најбољих познавалаца грабљивица у широј околини, имао је прилике да га често види и да му се диви.
Змијар (лат. Circaetus gallicus, енг. Short–toed Snake) је грабљивица сивосмеђе крупне главе, крила и леђа. Светле груди и стомак су му оштро одвојени од тамног предњег дела прса и грла. Дужина му је до 69 сантиметара, а распон крила може бити и већи од 180 сантиметара. Животни век му је око 15 година.
Ова грабљивица је селица. Зиме проводи у екваторијалној Африци, јужно од Сахаре. Подручје Европе напушта до краја октобра.
– Настањује сува, сунчана, отворена, каменита, стеновита или песковита подручја, испресецана четинарским шумама, шумарцима или макијом, с топлом климом и са мало падавина. Станишта су му претежно у планинама и побрђу, али и у долинама река. Бира подручја која ретко посећује човек. Нису посебно дружељубиви. За време селидбе су усамљени, у пару или у малим јатима – наводи Брано Рудић.
Храна су му навећим делом гмизавци, пре свега змије и нешто ређе крупнији гуштери. Повремено лови и водоземце (жабе), ретко ситне сисаре, инсекте и птице, најчешће болесне или птиће.
– Гнезде се усамљени парови. Моногамни су, везе трају током гнездеће сезоне, али се пар обично поново удружује идуће године после повратка на гнездилиште, крајем марта и почетком априла, када и изводе свадбене летове. Плитко гнездо од шибља, обложено свежим гранчицама и лишћем, праве оба родитеља, на врху нискога дрвећа или на бочној грани, обично три до седам метара изнад земље. Повремено се гнезди и у гнездима других птица, а врло ретко и на литици. Обично крајем априла полаже само једно бело, храпаво јаје, инкубација траје 45–47 дана. На јајету лежи већином женка. Птић је за лет способан са навршених 70–75 дана, али са 60 дана напушта гнездо и задржава се по околним гранама – каже Рудић.
Он наводи и занимљивост да је на Маљену 2013. године постављена камера која је бележила дешавања на гнезду. Најчешћи плен који су родитељи доносили младунцу су белоушке и зелембаћи.
– На Вршачком брегу су два младунца обележена сателитским одашиљачима да би се пратило кретање током сеобе. Дошло се до сазнања да правац сеобе води преко југоисточног Балкана и Блиског Истока до њихових зимовалишта у Чаду и Судану. Нажалост, обе птице обележене на Вршачком брегу страдале су пре него што су се вратиле у Србију.
Ова селица распрострањена је у већем делу Србије јужно од Саве и Дунава, док у Војводини, каже Рудић, насељава једино југоисточни Банат. Процена је да од краја 20. века бројност змијара у Србији умерено расте и да је сада од 117 до 143 гнездећа пара.
– У западној Србији највећа популација је на Златибору, док се на Маљену гнезди само један пар. Појединачне птице виђају се повремено на Оровици и на Гвозду, али гнежђење до сада није забележено – тврди Рудић.
Змијар је одличан летач и у ваздуху проводи више времена него остале птице његовог рода. Терен претражује у ниском лету (15–30 метара изнад земљишта), често лебдећи или једрећи на већим висинама, одакле се на плен обрушава, понекад и са висине од 450 метара.
Приредила: В. Т.
Фото: Брано Рудић
Извор: „Птице Чачка и околине“, Википедија
УГРОЖЕНОСТ
Брано Рудић каже да је змијар угрожен изградњом ветроелектрана на подручју редовног боравка, јер се повећава ризик од судара с лопатицама турбине, а јединке страдају и од судара с далеководним жицама. Криволовом се повећава смртност и узнемиравање птица, а један од важних узрока угрожености је одумирање традиционалног сточарства и пољопривреде чиме се смањује површина и квалитет станишта змијара. Велики број птица страда током сеобе, нарочито преко Блиског Истока и на местима зимовања.
НЕ ПРАВИ ВЕЛИКА ГНЕЗДА
Ако наиђе на велику змију, једноставно поједе унутрашњост, растргнувши змију на комаде. Може да савлада поскока или шарку. У односу на своју „грађу“ гнезда змијара су мала, растресита и помало немарна, тако да јој је глава видљива, а реп вири споља. У пологу се обично налази једно бело јаје, али у изузетним случајевима могу бити и два, али у другом ембрион увек умире, пошто његова инкубација престаје након што се пиле излеже из првог јајета.
ЛЕПА ВЕСТ: МЛАДУНАЦ У КЛИСУРИ!
Брано Рудић је прошле седмице на Оровици угледао младунца змијара, па је сигуран да су негде у близини и родитељи, који су се на овој планини гнездили. Реч је о овогодишњем птићу, што је Рудић закључио по његовом перју.
– Они напуштају гнездо са око два месеца, односно полећу од 1. до 10. августа. До сада никада нисам успео да видим ни гнездо, ни младунце. Ово је знак да се змијар вратио у клисуру – каже Брано.
