Na jednoj od stranica jedinog i zvaničnog kalendara Delegacije EU u Srbiji, nakon sprovedenog likovnog konkursa, našao se i rad nazvan “Solidarnost briše granice” Anastazije Stambolić, maturantkinje čačanske Gimnazije. Nosilac projekta ovogodišnjeg likovnog konkursa pod nazivom ,,Solidarnost nas spaja“ bio je EU PRO, a reč je o Programu evropske podrške, koji doprinosi održivom razvoju u Srbiji. Organizatori konkursa su Ministarstvo za evropske integracije, Delegacija EU u Srbiji i kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge. Kalendar je svake godine kruna saradnje ove tri institucije.
– Na konkurs jestiglo više od 200 radova iz 54 škole, a rad talentovane Anastazije Stambolić, našao se sredinom decembra u užem izboru, a ubrzo zatim i među 12 odabranih ilustracija, koje će se naći na kalendaru za novu, 2021. godinu. Svečana dodela nagrada održana je onlajn 23. decembra.Upravo zbog jake konkurencije nisam očekivala da ću biti među dvanaest najboljih. Zadatak je bio vrlo kompleksan, jer je trebalo kroz likovni rad, zapravo, ilustrovati solidarnost, opisati ideju i cilj u propratnom literarnom sastavu. Osim talenta za lepo crtanje, ocenjivalo se i naše shvatanje i doprinos u novonastaloj situaciji. O konkursu me je obavestila moja profesorka likovne kulture Snežana Biorac, koja je, pored stotine njenih đaka, uspela maksimalno da se posveti ovom konkursu i svim poslatim radovima – ističe Anastazija i ne krije da je ponosna na to što je učenica čačanske Gimnazije, i radosna što je, kako skromno navodi, svojim malim doprinosom učinila da ova priznata škola, po ko zna koji put, bude u redu nagrađenih.
IDEJA I IZAZOV
Kako je shvatila i doživela izazov, takozvanog, novog vremena, koje je poremetilo navike svih ljudi, a naročito mladih, Anastazija priča i opisuje ideju svog odabranog rada:
– Konkurs na temu “Solidarnost nas spaja” imao je zadatak da slikovito prikaže svet u doba pandemije i način na koji mi doživljavamo izazove koji su stavljeni pred nas, a koji su nam u novoj stvarnosti promenili redosled prioriteta. Novonastala situacija, naročito je promenila način života i udobnost nas mladih, koji smo prihvatili odgovornost i maksimalno zalaganje za okolinu, posebno za starije i najugroženije sugrađane. Time smo shvatili da je solidarnost suštinska vrednost među generacijama, gradovima i državama. S razlogom, moj rad i nosi naziv „Solidarnost briše granice“, a prikazuje užarenu loptu virusa Covid-19 koja se rasplamsava po čitavoj Evropi. Budi se svest, prevazilaze rasne, verske i nacionalne razlike.
Države šalju pomoć avionima, dopremanjem neophodne medicinske opreme i lekova ugroženom stanovništvu, tamo gde je najpotrebnije. Granice blede (što je prikazano na radu) i solidarnost nas čini jačim i bližim, jer samo tako možemo da prevaziđemo sve teskoće. Upravo „anđeoski“ avion predstavlja spas, simbolizuje veru i nadu u suštinsku vrednost čoveka – humanost.
GENERACIJA (NE)RAZVIJENOG OSEĆAJA ZA EMPATIJU?
– Okruženi smo svakodnevnim komentarima da smo generacija novih tehnologija, bez ambicija i osećaja za prave vrednosti. Možda nemamo dovoljno inicijative, ali smo mnogo puta pokazali da umemo da sledimo dobre ideje, pokažemo zrelost i saosećajnost. Mi smo, ipak, ogledalo odraslih i očekujemo da nam oni pokažu svojim primerom kakvi mi, zapravo, treba da budemo. Očekujemo to u porodici, školi, na ulici i u medijima. Evo, vi ste, kao jedan od medija, primer koji je u svom prostoru dao mesto mom radu, ne kao reklamu, nego kao povrdu da su naše generacije odgovorne i samostalne.
USKRAĆENI, ALI…
– U maturskoj godini uskraćeni smo za mnogo toga: proslave punoletstava, druženja, maturske ekskurzije, sport, izlazske… Imamo sada uz onlajn nastavu i onlajn druženje, pomažemo jedni drugima, dogovaramo se sa profesorima, snalazimo se. Nekada ni sami ne znamo koliko znamo J. Brat i ja imamo sreću da smo zajedno u odeljenju, tako da se uglavnom dopunjujemo, ali ima i sukoba mišljenja. Sve to, uz pripremu prijemnog za fakultete. U šali kažemo da bi ocena za ovakav trud trebalo da uđe u ovogodišnji prosek. Imam divnu razrednu i odeljenje IV6, verujem da će se ta druženja nastaviti i kasnije – uverena je Anastazija.
NAGRADA
Svečana onlajn dodela nagrada pokazala je ozbiljnost konkursa, prisustvom zvaničnih predstavnika delegacije EU i UNOP. Pretpostavljam da su oni činili žiri, kaže naša sagovornica.
– Od njih sam mejlom primila čestitke i lepe želje, što je motiv da učestvujem u narednim projektima EU PRO. Kao nagradu sam dobila moblini telefon, ali sam uspeh je mnogo veće priznanje. Ne znam koji će mesec predstavljati moj rad, nadam se onaj u kome će korona biti prošlost.
SVI PUTEVI VODE KA ARHITEKTURI
– Sad mi je simpatično kad se setim da sam se u vrtiću sa tri godine potpisala ispod svog crteža i taj rad je bio na oglasnoj tabli do predškolskog. Bilo je i likovnih nagrada na nivou grada. Učestvovala sam na prvom takmičenju “U ritmu Evrope”. Proteklih deset godina igrala sam odbojku u OK “Borac”, gde sam, pored divnih prijatelja, stekla osećaj za timski rad i to je zaista bitno za svaku mladu osobu.
Ambicije i afiniteti postoje. Nije opravdanje, ali nas ova situacija ograničava u mnogo čemu. Ljubav prema slikanju i crtanju usmerila sam prema arhitekturi, tako da su planovi vezani za taj fakultet. Pripreme u grupi na Akademiji u Čačku su ozbiljne, a naš dragi profesor, Miloš Krneta, još više je učvrstio moju želju da se bavim tim pozivom. Obimno je, zahteva dosta rada, truda i vremena, ali kreativnost i izazovi ove oblasti daju mi volju da istrajem – kaže ova talentovana devojka.
VAŽNA PORUKA
– Ove godine smo, osim školske, naučili i novu, životnu lekciju koja će, nadam se, trajati mnogo duže od pandemije. Zato svima želim radosniju, bezbrižniju i u svakom smislu lepšu Novu godinu.
Zorica Lešović Stanojević
