У ГИМНАЗИЈИ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ДР ВЛАДИМИРА ДИМИТРИЈЕВИЋА “СИНОВИ СВЕТОГ САВЕ”
У оквиру манифестације “Јунски дани културе”, коју организују Заједница дома и школе Гимназије и Удружење “Ирмос”, у част матураната, а уз подршку Града Чачак, недавно, 13. јуна, представљена је књига др Владимира Димитријевића, под називом “Синови Светог Саве”.
КЊИГА О НАЈВЕЋИМ СРБИМА 20. ВЕКА
– Књига “Синови Светог Саве” је приређена од сведочанстава о три човека Господња који су и символи српског 20. века. Први међу њима је епископ охридски и жички Николај, који је у живот наше Цркве и народа ушао почетком 20. века, а ка Небеској Србији се запутио почетком његове друге половине, 1956. године. Други је архимандрит Јустин Ћелијски, који је монаштво примио у доба свеопштег страдања нашег народа у Првом светском рату, а после Другог светског рата живео у заточеништву, под сталним надзором комунистичке тајне полиције, да би Христу прешао годину дана пре но што је умро тлачитељ хришћана, Тито, и пре но што је Југославија почела да се распада. Трећи је епископ рашко-призренски Павле, потоњи патријарх српски, који се на челу Цркве нашао крајем 20. и почетком 21. века, када се Југославија заиста распала, и када су се Срби нашли на удару НАТО-а и својих слабости. Свети владика Николај био је узор оцу Јустину, а отац Јустин епископу рашко-призренском Павлу. Њихово прејемство, свештени континуитет, било је један од кључних узрока остајања Срба верних Христу и светосавско-косовском завету – укратко је представио књигу Немања Милетић, који је водио програм у малом дворишту чачанске Гимназије.
Према његовим речима, у књизи је др Владимир Димитријевић приредио све што треба да знамо о њиховом пореклу и детињству, школовању и црквеној служби. Ова књига, како је нагласио, нема претензије да даје коначне биографије, већ је она зборник сведочења о нашим оцима и учитељима, и многогласје у коме се чују, како њихови сопствени гласови, тако и гласови оних који су их волели и знали:
– Сачињавана је тако да у њој свако може наћи свој поглед на синове Светог Саве нашег доба, али и на духовну историју српског народа у 20. веку. Аутор се трудио да свој глас утиша да би се чули гласови призванијих и позванијих, пре свега самих Николаја, Јустина и Павла, а затим и оних који су их знали и са њима живели и подвизавали се. Зато ова књига изобилује цитатима, гласовима неизмењеним и уклопљеним у један благодатни хор сведочења о Христу и Његовим људима у тешком времену.
“БОГ ЋЕ ПОМОЋИ АКО ИМА КОМЕ”
Аутор књиге др Владимир Димитријевић подсетио је да наш велики песник Момчило Настасијевић има један стих у песми “Родитељу”, који каже: “Бездетан, на истину грем. Синови прате ме и кћери” и нагласио да чак и бездетан човек, ако је родитељ у Христу, може да роди бескрајно много деце:
– Тако је учинио и српски просветитељ и учитељ Свети Сава. Читав српски народ је његово духовно рођење, а у том народу нарочито су велики и дивни људи, попут владике Николаја, оца Јустина и патријарха Павла. Зато се ова књига зове “Синови Светог Саве”, јер та три човека представљају српски 20. век, и у црквеном, и у сваком другом смислу. Владика Николај се упокојио 1956, отац Јустин 1979, а патријарх Павле 2009. године. На својим плећима пренели су најтежи српски век, век геноцида и страдања невиђених размера, када су два светска рата однела око три милиона српских живота. То је био, како је отац Јустин говорио, век атомске технике и прашумске етике. У том и таквом веку они су потпуно сачували своју духовну и хришћанску прибраност, сачували достојанство великих светитеља и заиста од народа постали најомиљенији представници оног духа, који је српском народу оставио Свети Сава.
Књига се састоји од три биографије, владике Николаја, оца Јустина и патријарха Павла, од њиховог рођења, до упокојења.
– Наравно, ту су и одјеци њиховог утицаја на српски народ у читавом периоду њиховог живота, али и с оне стране гроба, јер за православне хришћане живот се не завршава смрћу. Као што је рекао владика Николај: “Кад ја умрем, децо запалите свећу, али ја ни у гробу мртав бити нећу. Не бојим се гроба, нити гробне таме, ја умрети не могу. Христос умре за ме”. Дакле, живот се наставља и после смрти. И како се живот излива у житије, како обична свакодневица земаљска постаје свештено пребивање у Царству Небеском, то је једна од кључних тема ове књиге – каже Димитријевић.
Према речима аутора, порука ове књиге је врло једноставна: ”Човек треба да се труди да живи у складу са ликом Господњим у себи”.
– А шта је лик Господњи у нама? По учењу светих отаца, то су слобода, љубав и разум. Ко живи у складу са слободом, љубављу и разумом и стреми своме Творцу, који је истовремено и наш Отац, тај испуњава оно што нам је Бог оставио. Зато је владика Николај стално говорио Србима да треба да се “сложе, обоже и умноже”. Отац Јустин им је говорио да морају да живе, као “хришћани у веку атомске технике и прашумске етике”, а патријарх Павле је увек говорио да ће “Бог помоћи ако има коме”. То је најважнија реченица патријарха Павла. Треба да се потрудимо да нам Бог помогне, тако што ћемо постати људи Божји и као народ вратити се оним основама на које нас је поставио Свети Сава. Вратимо се том путу који води у живот, јер Христос, Бог коме су служили, као истински Његови људи, владика Николај, отац Јустин и патријарх Павле, за себе је говорио: “Ја сам пут, истина и живот”.
МОТИВАЦИЈА ЗА КЊИГУ – УТИЦАЈ ТРОЈИЦЕ БОГОСЛОВА
Димитријевић је годинама радио, преписивао, пребирао, објављивао делове целе те приче, јер су, како каже, та три човека стално утицала на њега лично. Имао је прилику да упозна патријарха Павла, да се сретне више пута с њим, а владику Николаја и оца Јустина упознао је преко њихових дела и људи који су били у непосредном додиру са њима.
– Са владиком Николајем то су били богомољци, наши монаси и хришћани верници, који су дошли са разних страна. А патријарх Павле је утицао на људе на многобројне начине и сви смо имали прилику да видимо како је то изгледало. Тако да познавајући оне који су њих знали, владику Николаја и оца Јустина, ја сам једном речју, у свом животу дошао до тога да су они насушна и неопходна потреба саме моје личности. Неких петнаестак година је трајало ово писање, дописивање, сређивање, да би на крају добило ову коначну верзију, која је објављена у књизи. Ако Бог да ја ћу наставити истраживање. Надам се да ћу успети да објавим једну књигу, која ће се звати “Владика Николај у Америци”, која ће се бавити његовим боравком у Америци после Другог светског рата и огромном помоћи коју је слао српском народу под комунизмом – најавио је нову књигу Владимир Димитријевић.
“СВЕ ШТО ЈЕ У НАШЕМ РАДУ ДОБРО, ТО ЈЕ ОД БОГА…”
Владимир Димитријевић рођен је 1969. године у Чачку, где је завршио основну школу и Гимназију. Дипломирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 1994. године, а магистрирао 2010. Докторирао је 2016. године, са радом под насловом “Владимир Вујић као књижевник, критичар и полемичар у контексту књижевних процеса између два светска рата”.
– Још као студент, од 1991. активно је укључен у рад Православне мисионарске школе при храму Светог Александра Невског у Београду и Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке, као организатор предавања и других видова хришћанско-просветне делатности. Са екипом православних мисионара, предвођених протојерејем-ставрофором Хаxи Љубодрагом Петровићем, посетио је преко педесет градова и одржао више од двеста предавања разним поводима. По повратку у Чачак, запошљава се као професор српског језика и књижевности у Гимназији. Одлуком епископа жичког Стефана постављен је за катихету верске наставе при Црквеној општини у Чачку. При храму Светог Вазнесења Господњег основао је, 1994. године, позајмну библиотеку. Био је члан редакција “Светигора”, “Жичког благовесника”, “Погледа”, часописа “Образ”, “Београдски дијалог”, “Црквени живот” и “Православно дело”. За свој рад у области црквене штампе, одликован је Граматом Патријарха србског Павла, 20. маја 2007. године. Стални је сарадник седмичника “Печат” и месечника “Геополитика”, а извесно време је, у току 2011, по позиву био колумниста рубрике “Лево-десно” у НИН-у. При Задужбини манастира Хиландара у Београду покренуо је и уређивао библиотеку “Српска мисао” и један је од чланова редакције издавачке куће “Catena mundi” из Београда, која је ову књигу и издала. Аутор је десетина и стотина књига и чланака… – представио је, у најкраћим цртама, др Владимира Димитријевића водитељ програма Немања Милетић, подсетивши да на сајту професора стоје речи блаженопочившег владике будимског Данила: “Све што је у нашем раду добро, то је од Бога и из Предања Цркве. Све што је лоше, то је од наших греха и слабости”.
Нела Радичевић
