– Често не знамо глумце по именима, него надимцима. На пример, Данило Стојковић је био Бата. Тако сам и ја, тек, када сам видео умрлицу, сазнао да се Баћко Букумировић звао Радослав… – каже др Владимир Димитријевић, професор чачанске Гимназије.
Професор Димитријевић био је један од учесника програма ”Живот на сцени”, посвећеном недавно преминулом Баћку Букумировићу, глумцу, редитељу, вишегодишњем раднику Културног центра Чачак. На његово стваралаштво подсетили су и Братислав Јевтовић, књижевник и новинар, као и глумци Бранко Тодоровић Тошке и Владимир Јоцовић.
Баћкови пријатељи и сарадници сагласни су да је, и те како, вредна помена његова борба са ветерењачама да би сачувао културу и уметност, када су се нашли ”на низбрдици транзиције”. У том покушају, суочавао се и са неразумевањем средине у којој је живео и стварао.
– Изгледао је као Дон Кихот. И он је био смешан, када је Сервантес написао тај роман, да би у 19. веку, Достојевски његову фигурицу држао на радном столу. Баћко је, попут Џаје, Спалета и других глумаца, чинио све да овај град, у тој суши културе сачува своје унутрашње језгро. Благодаран сам Богу што сам познавао тог доброг, скромног, надасве, човека посвећеног свом великом раду. Никада не смемо заборавити шта је он учинио, организујући из године у годину такмичења рецитатора ”Песниче народа мог”, да би наша деца дошла до суштине уметничке речи – сматра професор Димитријевић.
Како је напоменуо, Чачак, нарочито Културни центар, дугују велику захвалност Баћку и осталим глумцима, аматерима, који су ”чували срж уметности”. Предложио је постављање спомен плоче са њиховим именима на згради Културног центра.
– Баћко и ја смо 2016. заједно припремали представу ”Чекајући Марчела”. Тада сам видео колико је у том човеку било енергије и да је позориште његов живот. На сцени се давао целим својим бићем! Играли смо је у Алексинцу, Пожаревцу, Ужицу, Чачку, Овчар Бањи. Било је још представа које смо заједно припремали… Иако велики стваралац, Баћко је био несхваћен. Није имао ни подршку оних од којих је требало да је има, јер је живео за позориште – сматра глумац Владимир Јоцовић.
Баћко Букумировић је на сцену поставио више од 35 позоришних комада и остварио око 50 улога широм некадашње Југославије. ”Зоо прича”, ”Маријано, Маријано”, ”Нека свако пуши своју цигарету”, ” Дона Паула”, ”Опет плаче, али сада од среће”… Ово су само нека од његових ранијих остварења. У новије време режирао је и играо у представама ”И Морава и море”, ”Син домаћег издајника”, ”Циркус Џима Морисона”, ”Вергилијев вергл”, ”Презентација”…
Засигурно, међу значајнијима је Башкова улога Леона Глембаја у Хрватском народном казалишту у Осијеку, у представи коју је адаптирао Вања Драх. Играо је и у прве три епизоде серије ”Коже”, у продукцији ТВ Сарајево…
Почетком деведесетих водио је Драмски студио Дома културе, био је оснивач и уметнички руководилац Позоришног атељеа ”Сага”, која је касније постала Илегално позориште ”Отписани”.
Није му ни новинарство било страно. Његов препознатљив знак су ”Градачке приче”, најпре у радијској, потом у телевизијској форми. Учествовао је и у емисији ”Варошарије”, која је снимана у Чачку.
Осим такмичења рецитатора, изнова би требало подсетити на ”Летње дане културе” у Овчар Бањи, Смотру ликовног стваралаштва аматера Моравичког округа, ”Лето у атријуму Дома културе”, манифестације чији је био организатор и на које су подсетили учесници програма ”Живот на сцени”, 5. априла, у Културном центру Чачак.
ОЖИВИ РЕЧ
”Зашто сам се определио за сценску уметност? Сам би га ђаво знао! Ваљда зато што нисам имао талента за сликарство. Књижевност ми се везивала за нешто што буде написано и остане мртво слово на папиру, а глумац тој написаној речи треба да да живот…”
Башкова изјава из документарног филма”Потказивање живота”. Снимљен је у продукцији ТВ Галаксија, 2015. године, поводом четири деценије његовог сценског рада.
АПЛАУЗ ЗА ГЛУМЦА!
Поштована публико,
тишину не желим.
И где живот прође од дна до врхунца,
јер свако од нас улогу има
молим, још један аплауз за глумца!
Колико пута сте ми веровали слепо
да је лепо ружно, а ружно лепо?
Колико пута је плакало срце
док смехом мамих ваш задњи зрак сунца.
Не желим зато ни минут ћутања
молим још једно сећање сетно
осмех на лицу
апалуз за глумца!
Милкица Милетић
