НЕБОЈША ЈЕЛУШИЋ, ДОБИТНИК НАГРАДЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО, УДРУЖЕЊА УРБАНИСТА СРБИЈЕ
Дугогодишњи технички руководилац и директор ЈП “Градац” Небојша Јелушић добитник је Награде за животно дело, коју додељује Удружење урбаниста Србије. Јелушић је две деценије био технички директор “Градца”, а од децембра 2020. је именован за генералног директора овог јавног предузећа, на чијем је челу остао до почетка 2022. године, када је отишао у пензију. Захваљујући великом искуству, знању и вештини, у “Градцу” је тренутно ангажован по основу Уговора о привременим и повременим пословима. Награда га је, наравно, обрадовала, али и помало “забринула”, јер је наговештај краја радног ангажовања. Несебично сматра да су, осим њега, за ово признање заслужне и његове колеге. Ипак, за доброг урбанисту је важна, као и за све професије, љубав према послу, али и велика љубав према свом граду. А љубав према Чачку, Јелушић потврђује потписима и печатима на многим успешно реализованим урбанистичким плановима и пројектима и изграђеним објектима.
За нас који нисмо експерти, урбанизам је специфична област уређења простора, научна дисциплина, односно, посебна вештина организације насеља која решава практичне и естетске потребе становника. Активности из ове области реализују се на основу израде просторних и урбанистичких планова и пројеката. А реч урбанизам потиче од латинске речи “urbs”, што значи “град”. Дакле, логично, зашто је поред љубави према послу, потребна и љубав према свом граду. Такође, логично је да Награду за животно дело, које додељује Удружење урбаниста Србије, добије баш Небојша Јелушић, дугогодишњи технички руководилац и директор ЈП “Градац”. Награда или, како воли да каже, признање, нашем саговорнику је уручено 10. маја, у Новом Пазару, на двадесетој Научно-стручној конференцији “Урбанизам и одрживи развој”, са међународним учешћем.
Небојша Јелушић је радни век започео у “Урбанпројекту”, где се бавио искључиво пројектовањем и планирањем, односно, израдом планова и израдом пројеката саобраћајница, јер је по образовању грађевински инжењер, смера за путеве и железнице:
– Када је реч о пројектима путева и улица, грађевински инжењери су главни и одговорни пројектанти, а када говоримо о изради планова најближи су сарадници урбаниста који су, углавном архитекте или, просторни планери. Саобраћај је веома важан, ако не и најважнији сегмент неког урбанистичког плана, што потврђује чињеница да се у процедурама јавног увида највише примедби упућује на саобраћајна решења. Наравно, грађанима су најинтересантнија, с обзиром на то да највећи део неког јавног простора покривају саобраћајнице.
НАГРАДА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО – ПРИЗНАЊЕ КОЈЕ ЈЕ ЗАСЛУЖИЛА ЧИТАВА СЛУЖБА
После десетогодишњег рада у “Урбанпројекту”, наш саговорник је прешао у ЈП “Градац”, где је провео већину радног века. Две деценије је био технички директор, односно, руководилац Урбанистичко-техничког сектора, а пет година је радио у Урбанистичкој служби, баш на изради урбанистичких планова и пројеката. Радни век је завршио, као генерални директор “Градца”. За време његовог радног ангажовања основана је и Урбанистичка служба која је, како каже, најзаслужнија за награду коју је добио:
– Признање су изнедрили заједнички добри резултати, односно, добра израда урбанистичких планова свих мојих сарадника. Не сумњам да ће многи од мојих сарадника добити исто признање, можда, и веће. Желим им још више успеха у даљем раду.
Несебично “делећи” награду, Јелушић искрено открива и своја осећања.
– У тренутку када сам сазнао да сам добио то признање, наравно, прво сам се обрадовао. Онда сам мало посумњао да ли сам ја стварно то заслужио? Па сам се и забринуо, јер то је наговештај краја радног ангажовања. Али, то је живот. Ипак, када погледам уназад и рад читаве службе, кажем да смо, можда, и заслужили. Ово признање треба да буде и мотивација млађим колегама, да је и они добију једног дана. Урбанистички план није само производ рада урбаниста, него и других актера. Али, урбанисти трпе и критике, не само похвале. Управо због тога је Удружење урбаниста, које је доделило признање, углавном сконцентрисано на стручни део неког плана и сараднике из овео бласти. Овај разговор је и прилика за мали апел грађанима, политичарима, свим учесницима да више поверења и пажње посвете предлозима урбаниста, јер је веома важно који ће се план усвојити и примењивати. Урбанисти ће најбоље дугорочно сагледати неке проблеме и евентуалне последице – каже Јелушић, поручујући младим колегама да је за овај посао потребно много рада и доста стрпљења, односно, убеђивања окружења у исправност својих ставова.
“ЉУБАВ ПРЕМА ПОСЛУ, АЛИ И ВЕЛИКА ЉУБАВ ПРЕМА ГРАДУ”
Саговорник “Гласа” сматра да је имао велику срећу што је радни век у “Градцу” провео баш у време када је ово предузеће почело да се шири, од краја 90-их година прошлог века, када је појачана Служба надзора, основана Урбанистичка служба, као и Паркинг служба која је прерасла у самостално предузеће:
– Срећан сам што смо, не само радили планове и пројекте, већ смо и реализовали пројекте. На пример, Градски парк је пре непуних двадесетак година реконструисан и добио ново рухо према плану и пројекту нашег предузећа, ми смо тражили донацију и пратили изградњу. Мост и Улица број 10, односно, Булевар војводе Путника решења су наших урбаниста. Урадили смо план, наручили пројекат и били надзор на изградњи моста. Још мало недостаје да комплетно буде завршен Булевар војводе Путника. То је лепа страна овог посла којим сам се бавио. Захвалан сам што у многим деловима града, кроз које пролазимо, могу да видим учешће нашег предузећа, наших планера, пројектаната, извођача радова. То је љубав према послу и љубав према свом граду. Верујем да људи који се баве овим послом имају велику љубав према свом граду. Наравно, било је и тешких ситуација, јако тешких. Али, упорност и преданост решавају све проблеме.
Иако је у пензији, Јелушић је по потреби радно ангажован у “Градцу”, па тако подсећа да је при крају и реконструкција Улице жупана Страцимира, која се претвара у пешачку зону. Још један велики пројекат на коме је, такође, делом и његов “печат”.
– Али, трудим се да моје ангажовање буде са мером. Сугеришем кад сматрам да треба, али целину посла препуштам млађим људима и мислим да раде добро. Постоји доза стрепње како ће све изгледати, реч је о центру града, много је инфраструктуре, много учесника. Али, полако, без тензија, све се да решити. Важан је и велики тренутак када на градилишту остане један, главни извођач радова. Дошли смо управо до тог тренутка. Завршени су сви подземни радови, ускоро ћемо имати комплетну слику нове пешачке зоне – каже наш саговорник, изражавајући наду да ће грађани бити задовољни.
“КРУНА РАДА” – БУЛЕВАР ВОЈВОДЕ ПУТНИКА
“Круна” радног века, односно, омиљени посао нашег саговорника је до сада изграђен део Булевара војводе Путника, који је “Источна магистрала” града, а неостварени – нерешен проблем је “Западна магистрала”:
– Улица број 10 је урбанистички била замишљена давних 70-их година. У то време, а и две – три деценије касније, мало се веровало у могућност њене реализације, с обзиром на простор кроз који је требало да прође, непосредно поред хале кошаркашког клуба, у близини Железничког моста и раскрснице. Граду је требала боља веза између Чачка и Љубића, већ тада је мост у Бате Јанковића и Миленка Никшића постао “претесан” и “премали”. Деведесетих година прошлог века проширен је на три траке, али је и то било недовољно, па смо почетком 2000. урадили реконструкцију Железничког моста, који смо користили десет година, као “помоћно средство”. Успели смо да изградимо нови мост, потом смо урадили приступне саобраћајнице и временом смо дошли до Бирчанинове улице. Пројекат за мост преко Лозничке реке је урађен, као и пројекат раскрснице са Немањином улицом. Чак и ја сам, као и моје колеге, мало веровао да ћемо икада успети да урадимо Улицу 10, односно, Булевар војводе Путника. Можда је најдража и због тога што је последња, или што је најважнија. А мали жал за нечим што нисмо остварили је “Западна магистрала”. Тој саобраћајници, која би била пандам Улици број 10 и решила највећи део саобраћајних проблема у Чачку, такође, треба посветити посебну пажњу.
Са урбанистичког аспекта наш град се тренутно налази у веома важном тренутку. Очекује нас усвајање новог Генералног урбанистичког плана Града Чачка, који је стратешко опредељење за будућност, за наредних 10 до 15 година. Добитник Награде за животно дело, напомиње да би било добро да се Генералном плану сви пажљиво посветимо, да о њему дамо искрен и праведан суд, јер ћемо тако највише помоћи урбанистима да пронађу задовољавајућа решења за највећи број грађана.
– Од својих професора сам још као студент научио да смо простор на коме живимо наследили од предака, али и да смо га позајмили од потомака. Па са планирањем простора треба бити опрезан и сагледати последице које могу настати, као резулта тнеких решења. На том путу, заједнички циљ треба да нам буду најбоља решења, чија ће награда бити задовољни грађани – нагласио је Небојша Јелушић.
Мудри људи су давно рекли да је “живот пут, циљ и награда”, а наш саговорник је својом причом потврдио да исто можемо рећи и за радни век, за сферу пословног ангажовања крунисану признањем.
Нела Радичевић
