Društvo Kultura

“ЖИВО НАСЛЕЂЕ”

ОДРЖАН КОНЦЕРТ – ПРЕДАВАЊЕ О ТРАДИЦИОНАЛНИМ ИНСТРУМЕНТИМА У СРБИЈИ

У Народном музеју у Чачку, у организацији Центра за етномузиколошке делатности Београд, недавно је одржан концертпредавање на тему традиционалних инструмената у Србији. Идеју да се кроз комбинацију научних сазнања и самог звука представе и широј публици приближе инструменти српског културног наслеђа подржало је и Министарство културе РС, без чијег покровитељства овај пројекат не би био реализован.

У Галерији Народног музеја публици су презентовани инструменти фрула, кавал и гајде, који су уписани на Националну листу елемената нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. О значају оваквог статуса традиционалних инструмената у оквиру сектора за очување културног наслеђа у Министарству, које је надлежно за спровођење UNESCO-ve Конвенције очувања нематријалног културног наслеђа у Србији, говорила је др Данка Лајић Михајловић, научни саветник Музиколошког института САНУ.

– Реч је о нечему што је део нашег идентитета, а што је постало скрајнуто и очигледно је да постоји потреба да о томе говоримо у јавности. Овај пројекат је у вези са делом културе коју смо некада називали духовном, док је сада тај термин “нематеријална” – нешто што је у најкраћем “живо наслеђе”. Наслеђе није све оно што наслеђујемо, наслеђе је оно што сматрамо вредним, чему дајемо тај атрибут, на шта би требало обратити пажњу. То је оно што смо, између осталог, називали “традицијом”, јер се, такође, преноси у процесу памћења и заборављања. Оно што заједнице доживљавају као вредност постаће наслеђе и на том трагу имамо нешто што данас препознајемо као народни инструмент – рекла је др Данка Лајић Михајловић.

Поред презентовања научних сазнања из области етномузикологије, публици је кроз различите стилове и жанрове приказана пракса свирања на поменутим инструментима.   

– Илустрација звучног пејзажа обухватила је, како традиционалне облике, тако и савремену праксу, посебно изражену на инструменту фрули, уз пратњу хармонике. Приказ ерголошких, морфолошких, функционалних и, надасве, акустичких и музичких особености фруле, кавала и гајди представља синтезу стручних научних сазнања са једне, и практичних извођачких вештина, с друге стране. Концертно извођење најрепрезентативнијих примера који чине окосницу репертоара Западне Србије и Шумадије, прожето теоријским аспектима тумачења инструменталне праксе, остварује услове језгровитог и свеобухватног едукативног садржаја прихватљивог за шири аудиторијум – нагласио је етномузиколог Борисав Миљковић, председник Центра за етномузиколошке делатности.

На крају, публика је имала прилику да буде у непосредном контакту са великим бројем изложених инструмената и спозна начине држања и добијања тона, чиме је заокружен едукативни циљ пројекта.

Кључну подршку, као партнери на пројекту који се бави традиционалним инструментима, дале су институције и појединци: Народни музеј Краљево, Народни музеј Чачак, Библиотека “Браћа Настасијевић” Горњи Милановац, КУД “Абрашевић” Краљево, др Мирјана Закић, Снежана Ашанин и др Данка Лајић Михајловић, који су својим стручним саветима допринели осмишљавању саме идеје.

Н. Р.

Фото: Архива Б. М.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.