ПРЕДСТАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА ПОСВЕЋЕНА ГРУПИ „СМАК“
– Сигурно да музичка сцена у некадашњој Југославији и Србији не би била таква каква јесте да није било „Смака“, једног од најзначајнијих састава који се појавио на овој територији. У једном периоду седамдесетих година, уз „Бијело дугме“, био је и најпопуларнији састав на овим и регионалним просторима. Али, не и најкомерцијалнији, комерцијалност је дошла касније, са албумом „Црна дама“. Генерално, значајан је утицај „Смака“, превасходно лидера Радомира Михајловића Точка, као и осталих чланова бенда – рекао је, између осталог, Бранимир Бане Локнер, рок критичар и рецензент монографије „Смак“, која је у оквиру Књижевног програма Културног центра Чачак, промовисана у понедељак, 3. марта. На представљању књиге публика је могла да види и краћи документарни филм посвећен овом бенду.
ЈЕДАН ОД НЕКАДАШЊИХ НАЈПОПУЛАРНИЈИХ САСТАВА
Монографију о групи „Смак“ приредила је Ксенија Ђерковић, новинарка и архивисткиња у Историјском архиву Шумадије, ћерка једног од оснивача и бубњара бенда Слободана Стојановића Кепе. У монографији се налазе и ауторски текстови рок критичара Бранимира Банета Локнера, рецензента књиге и Петра Јањатовића („Смакнута сећања“), светски познатог рок фотографа Бранислава Брајана Рашића („Сећања“), као и Ксеније Ђерковић („Живети СМАК“). Монографија, као неизоставан документ југословенске популарне рок културе, настала је са циљем да се подсети на значај музике коју је дала једна од најпопуларнијих рок група на некадашњој балканској, југословенској и српској рок сцени. Легендарни бенд „Смак“ су 1971. године, у Крагујевцу, основали гитариста Радомир Михајловић Точак, бубњар Слободан Стојановић Кепа и басиста Зоран Милановић. У граду су добили споменик, рад Катарине Трипковић, а сада и монографију, којој је претходила ретроспективна изложба архивске грађе групе, под називом „Смак 50“, која је одржана у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“, пре две године. Непоновљива група са ових простора, 2022. године је обележила пола века постојања, а Ксенија Ђерковић је, као уредник – приређивач, желела да прикаже какав је био пут „Смака“, навела је Верица Ковачевић, уредница Књижевног програма Културног центра.
ФАСЦИКЛА КОЈА ЈЕ „ПОКРЕНУЛА“ ИЗЛОЖБУ, А ПОТОМ И МОНОГРАФИЈУ
– Идеја за монографију настала је 2022. године након ретроспективне изложбе архивске грађе групе, под називом „Смак 50“, поводом обележавања педсетогодишњице постојања бенда. После реализације изложбе знала сам да је мој следећи циљ монографија о групи „Смак“, која је обухватила период од 1971. до 2023. године. Монографија се састоји од сакупљене архивске грађе, сведочења актера, концерата, плаката, издатих плоча и синглова, фотографија које описују одређени период њихових живота, новинских чланака и интервјуа. Књига на готово 600 страница обухвата и текстове песама, писма обожавалаца, анегдоте о бенду, занимљивости и биографије свих чланова бенда. Такође, има и QR и путем њега љубитељи „Смака“ преко апликације, поред тога што читају књигу, могу и да слушају најпознатије песме омиљене групе на телефону – рекла је Ксенија Ђерковић, приређивач монографије „Смак“.
Архивска грађа књиге је у ствари њена породична архива коју је, како каже, њен отац, као члан групе „Смак“, цео живот сакупљао.
– Та фасцикла се премештала из собе у собу, док једног дана нисам хтела детаљно да погледам шта све садржи. Она је покренула целу причу, прво изложбу, а потом и монографију. Порука књиге је да је оно што јако волите и желите увек остварљиво и да је љубав највећи дар и највећа снага за све у животу. Групу „Смак“ је водила љубав и зато су и успели – нагласила је Ксенија Ђерковић.
ВЕЛИКИ УМЕТНИЦИ И МАЈСТОРИ, ПОСЕБНЕ ХАРИЗМЕ
Током више од пет деценија, чланови су се мењали, али за све музичаре који су прошли кроз овај бенд може се рећи да су били велики уметници и мајстори инструмената које су свирали, што важи и за њихове вокале, нагласио је Бранимир Бане Локнер, рок критичар и рецензент монографије:
– „Смак“ карактеришу многе специфичности, увек су имали посебну врсту харизме, другачију од других великих и познатих бендова. Познати су по томе што се никада није знало како ће у одређеним моментима реаговати и какве ће албуме снимати. Остало је много иза њих и надам да ће бити још доста тога и у будућим данима. „Смак“ свакако представља јако важан део историје ових простора када говоримо о култури уопште.
Према његовом мишљењу, најчувенија нумера „Смака“ би, по ономе што зовемо и што смо у ранија времена звали хитовима, требало да буде „Улазак у харем“.
– Да ли је то и најквалитетнија нумера, питање је? Неко ће рећи да је „Црна дама“, неко „Професоре“, неко „Даире“… Ја бих рекао да их у уметничком смислу има више… „Сателит“ бих, можда, ставио на прво место, као специфичност „Смака“. „Сателит“ је био убитачни концертни адут, где год су свирали, поготову у ранијим временима – рекао је Локнер.
СПЕЦИФИЧАН БЕНД, БЕЗ ГРАНИЦА, БЕЗ ПРЕДРАСУДА…
Монографију је издало Удружење „Смаковци“ Крагујевац, а помогли су СОКОЈ, градови Чачак и Краљево и краљевачки Народни музеј. Објављивање књиге подржали су сви чланови групе „Смак“, а на представљању у Чачку појавили су се и пријатељи бенда. Један од њих је и Зоран Ненадовић, познати чачански промотер рокенрола, не само музичким програмима и осталим културним садржајима у чувеном „Српском пабу“, већ и Фестивалом „ПРиЧа“.
– Цео живот сам везан за „Смак“, од концерата до дружења с времена на време, а посебно од 2012. године, после прве „ПРиЧе“. Прве вечери Фестивала, Точак је био у Чачку на једној свадби, али је на позив Биске дошао у „Паб“ да види „шта и како Мали ради“. Цео локал је био бекстејџ, а бина практично на улици која је била затворена. Због велике гужве морао сам да га уведем кроз улаз са задње стране локала, у коме је било осам бендова. У тренутку тајац, а онда овације, одушевљење, био је то велики шок. Точак који се годинама није појављивао у јавности, тражио је мајицу, пиво и одсвирао „Биску 2“! То вече је на неки начин најавио повратнички концерт – испричао је Зоран Ненадовић једну од његових „ПРиЧа“ за „Чачански глас“, подсећајући да су у време медијске помпе око „смака света“ Точак и пријатељи одлучили да одсвирају концерт у Комбанк арени у Београду.
– На концерту 2012. је било око 20.000 гледалаца, проглашен је музичким, културним догађајем године у Србији. „Смак“ је, наравно, изводио своје највеће хитове. Овације у препуној Арени, та енергија, то не може да се исприча, то једноставно мора да се доживи. Јер, „Смак“ се живи! „Смак“ је врло специфичан бенд, има своје ритуале, бенд без граница, без предрасуда… „Смак“ није хијерархија, „Смак“ је дружење, окупљање људи свих профила… Потом је 2015. године уследио велики спектакл на Ушћу. Био је то последњи наступ Бориса Аранђеловића који је у бенд дошао 1973. године. На аудицији је прошао јер је високим тенором одлично отпевао „Child in time“, групе „Дип перпл“ – подсећа Зоран Ненадовић, наглашавајући да је имао срећу и привилегију да и његова породица буде део „Смака“:
– Посебно нас је волео покојни Борис, као своју фамилију. Живео је у Холандији, али кад год би долазио у Крагујевац, посетио би и моју породицу…
„АУТЕНТИЧАН ШУМАДИЈСКИ СИМБОЛ“
Према речима Локнера, главни аутор састава је Радомир Михајловић Точак, а Слободан Стојановић Кепа је један од најоригиналнијих бубњара на овим просторима, чији је стил увек био препознатљив и нико га није могао копирати. Наравно, ни „Смак“ се не може копирати. О саставу, кроз који је прошао велики број музичара, који се неколико пута растајао, састајао, имао турбуленције и велике успехе, кружило је пуно контроверзи. Судбина или срећна игра околности, пристигли са неколико локалних сцена, чланови оригиналне поставе у једном тренутку су се нашли у Крагујевцу и започели заједничку музичку причу. Различити, особени, сви на свој начин виртуозни. Точак, Кепа, Зоран, Борис, Лаза… Никада комерцијалне мегазвезде, али са јаком базом љубитеља. „Аутентичан шумадијски симбол“.
Нела Радичевић
