Već tradicionalno u januaru u celoj Srbiji, realizuje se Međunarodni popis ptica vodenih staništa (IWC – International Waterbird Census), najstariji monitoring živog sveta na planeti. Prema prvim pokazateljima, sliv Zapadne Morave i njenih pritoka i danas je bogat vrstama ptica, ali je, iz mnogih razloga, njihova brojnost sve manja. U ekipi koja ove zime broji ptice u našem kraju, osim „starih“ aktivista Društva ljubitelja ptica i prirode „Sove na oprezu“, u timu je i nekoliko veoma mladih ljudi. Počeli su 10. januara, a njihov zadatak je da do kraja ovog meseca izbroje i ubeleže ptice na tačno 220 kilometara u slivu Zapadne Morave, od Prijanovića kod Požege do Stalaća, kao i duž njenih pritoka.
Već je popisan ceo tok Zapadne Morave, odnosno oko 100 deonica i poligona, kao i Gružansko jezero, teren pored Ateničke reke, tok Čemernice do Pranjana, Kamenice do Jančića, a predstoji priobalje Bjelice do Guče i nekoliko deonica Ibra. Zoran Rajičić, predsednik Skupštine Društva „Sove na oprezu“, kaže da je popis i prilika da se analiziraju mnoga zapažanja, važna ne samo za ptičiji svet, već i za čoveka.
Prema njegovim rečima, brojnost vrsta ptica je na nivou prethodnih godina. Ove zime su viđene i ptice koje se kod nas retko susreću, poput crnogrlog morskog gnjurca (na Gružanskom jezeru). Na istom terenu i na jezeru u Međuvršju videli su belorepana, koji je najveći orao u Srbiji, a uglavnom naseljava područja Vojvodine. U Međuvršju su popisali i retke vrste patki – lastarku, riđoglavu patku, dupljašicu, barsku šljuku, kašikaru, velikog ronca… Međutim, drastično je manji broj ptica. Rajičić navodi da su ne tako davno na Gružanskom jezeru brojali i do 14.000 ptica, a ove godine svega 2.000!
– Na teritoriji Čačka slika se razlikuje od deonice do deonice. Od Bapskog polja do Atenice vrvi od ptica, ali mnogo ih je manje u Međuvršju i na nekim drugim deonicama, što je zabrinjavajući podatak. Jedan od razloga jesu i klimatske promene. Ova zima je izuzetno topla, tako da ptice koje sa severa dolaze da prezime u Srbiji, praktično nisu ni krenule u seobu. Mi ih tek očekujemo, tako da ćemo uraditi i kontrolni popis na nekim delovima. Ali, i drugi faktori utiču na brojnost. Jedan od njih je zagađenje, ne samo reka, već i obala, koje su devastirane, zbog velikog broja šljunkara. A kad reci izvadite šljunak, kao da ste joj izvadili bubreg, jer je to njen filter. Na smanjenje utiču i krivolov i lov – podseća Rajičić i navodi da su volonteri nalazili ustreljene i ptice koje je zabranjeno loviti.
Zanimljivo je da u samom gradu, od železničkog do pešačkog mosta, ima mnogo ptica (patki gluvara, sivih i belih čaplji, rečnih galebova), upravo zbog toga što su tu bezbedne od lovaca, smatra Rajičić. U gradu je ipak sve manje vrabaca i senica, što je karakteristično za poslednjih dvadesetak godina.
– Pored ostalog, vrapcima su uništena staništa, jer skoro da nema kuća sa strehama, a sve je manje i živih ograda. U gradu su velika jata vrana, čavki, gavranova, koje su ranije naseljavale periferiju grada, a ove ptice ugrožavaju vrapce. I zagađenost životne okoline utiče na njihovo smanjenje – nabraja Rajičić, koji takođe iznosi podatak da je i sova utina primetno manje. Iako su našli nekoliko novih zimovališta, utina više nema na nekim ranije poznatim lokacijama. I ovaj podatak je zabrinjavajući, jer su ove ptice veoma značajne zbog prirordnog regulisanja populacije glodara.
V. T.
Foto: „Sove na oprezu“
I SREDNJOŠKOLCI POPISIVAČI
Ove godine u zimski popis ptica u slivu Zapadne Morave uključeno je 13 popisivača-volontera, što je rekordan broj. Među njima je i nekoliko srednjoškolaca.
– To je veoma važno, da se mladi ljudi uključe u proučavanje, a samim tim i u zaštitu ptica i prirode. Oni su prošli obuku, koju je organizovalo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Pored toga, zbog bezbednosti veoma je važno da su u grupama bar dvoje popisivača, jer se često ide po veoma teškom terenu – objašnjava Rajičić.
Zimski popis ptica u Srbiji se sprovodi od 1982. godine, a aktivisti „Sova na oprezu“ uključeni su od 2016, odmah nakon što je društvo osnovano. Koordinator popisa u našoj zemlji je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
