Сеоске жене су одувек биле хероине времена. Тако је од када је света и века! Од јутра до мрака су напорно радиле, па чак и онда, када им је бивало најтеже, нису искакале из клишеа целодневних обавеза, нити знале за одмор, лагодан живот, доколицу… Прве и у кући и на њиви, биле су кадре да све постигну, подижу децу, гледају старе и немоћне, помогну комшијама… Јаке попут гранита, чувале су породицу и представљале стуб куће. А све то без хвалоспева и буке, у тишини, темељно и истрајно. Такве су биле и осатле. Једино су данас свесније својих квалитета, жеља и могућности и имају већа стремљења.
Поводом Међународног дана сеоских жена, 15. октобра, Зорана Михајловић, потпредседница Владе и председница Координационог тела за родну равноправност, истакла је да сеоске жене чувају културну баштину и доприносе развоју села, а врло често су и носиоци промена у својој средини и шире. Указала је истовремено и на чињеницу да жене у руралним срединама обављају оне бројне „невидљиве“ послове, како би пољопривредна газдинства опстајала, иако оне, углавном, нису њихове власнице, као и на њихов неповољан социоекономски положај. Додала је, такође, да су од почетка пандемије корона вируса додатно маргинализоване тиме што је повећан обим неплаћеног кућног рада и послова старања, што их је и довело у ситуацију повећаног ризика од насиља у породици.
НЕДЕВОЉНО ПЛАЋЕНЕ, А ОПТЕРЕЋЕНЕ РАДОМ У ДВЕ СМЕНЕ
Резулати бројних истраживања показују да жене у пољопривреди, као и у свим гранама економије, заузимају неповољнији положај у поређењу са мушкарцима. Оне су власнице само 12 одсто газдинстава у Србији, иако својим радом много доприносе пољопривредној производњи, добијају много мање финансијске помоћи, више од половине њих је формално незапослено, а чак 60 одсто нема право на пензију.
-Жене на селу су недовољно плаћене, оптерећене су радом у две смене, како на послу, тако и у домаћинству, а многе и поред свега тога немају основне услове да брину о свом здрављу, нити имају адекватно социјално осигурање – нагласила је у свом саопштењу Михајловићева.
Осим релевантних државних институција, ресорних министарстава која у фокусу свог рада имају бригу о породици и селу, и надлежни у локалним самоуптавама широм Србије, па самим тим и у Моравичком округу, све више препознају енергију жена са села, као битну покретачку снагу промена, која ће сачувати сеоске средине и обезбедити им одрживи развој. Tу невероватну снагу и истрајност жена руралног подрчја, препознале су припаднице различитих удружења која која се баве очувањем српских традиционалних вредности.
КРОЗ ПОДРШКУ УДРУЖЕЊА ДО ЕКОНОМСКОГ ОСНАЖИВАЊА
Надежда Сатарић из београдско социо-хуманитарне организације „Снага пријатељства – Amitу“, истиче да се жене у руралним срединама и даље налазе у неповољнијем положају, али да се њихова ситуација полако мења, јер, из дана у дан, постају све предузимљивије и свесније потребе да саме утичу на мењање сопственог статуса. Оне се удружују и кроз међусобно повезивање посредством удружења добијају самопоуздање, али подршку да покрену сопствене послове, да се економски оснаже, што за њих представља велики подстрек.
-Жене на селу углавном нису власнице имања, већ помажући чланови домаћинства, али сада, када имају подршку удружења, добијају и нешто своје – препознатљиво, а то су њихови послови, претежно у домаћој радиности, који доносе драгоцене приходе домаћинству. На тај начин жене постају признатије у срединама у којима живе, освешћеније, видљивије и далеко активније – објашњава Надежда Сатарић.
Да жене пољопривреднице могу да буду једнако продуктивне као и мушкрци, али, нажалост, имају мање могућности приступа земљишту, кредиту, пољопривредним материјалима и тржишту, истиче и Љиљана Петровић из Удружења „Ларис“ из Чачка:
-Жене са села представљају „мале комбинате“, све знају да раде, али су негде остале непрепознате, невидљиве, непризнате у нашем друштву. Отуда је за њих веома значајан сваки вид подршке, било да је реч о едукативним радионицама, предавањима, опреми или новчаним подстицајима, које могу добити посредством својих удружења.
Наташа Вујашевић, потпредседница удружења „Евгенија“ из Јежевице, каже да је положај сеоских жена и даље тежак.
-Жена на селу ради све, она је мајка, супруга, домаћица, пољопривредни произвођач, организатор читавог домаћинства, али и чувалац села. Остају непрепознатљиве, уколико саме не учине нешто за себе. Отуда је формирање удружења жена прави пут до њиховог економског и сваког другог оснаживања, што се најбоље показало и на примеру „Евгеније“. Удружења им дају „ветар у леђа“ да постану одважније, да промовишу, пре свега све оно што производе у својим домаћинствима, а што има висок квалитет и што је можда заборављено, а препознатљиво на нашим просторима – рекла је за „Чачански глас“ Наташа Вујашевић.
Добре су мајке и добре супруге, буде се пре свих укућана, а последње одлазе на почонак, подједнако успешне и у кућним и у пољским пословима, одважне, истрајне, стабилне, подупиру читаво домаћинство – заслужују бољи статус у својој средини и целокупном друштву. Избориће се за своје циљеве, јер су данас освешћењије и смелије и иза њих су њихова удружења.
В. С.
Сеоске жене чине четвртину светског становништва. Раде као пољопривреднице, надничарке, а неке од њих су и предузетнице. Осим што доприносе својој породици, свој значајан дају и у развоју пољопривредних газдинстава.
Међунардони дан сеоских жена први пут је установљен 2008. од стране Генерална скупштина Уједињених нација је први пут установила Међународни дан сеоских жена 2008, у оквиру резолуције 62/136 од 18. децембра 2007. године. Ова резолуција препознаје „критичну улогу и допринос сеоских жена за унапређење пољопривредног и руралног развоја, побољшање безбедности хране и смањење сиромаштва“. Нови циљеви одрживог развоја обухватају једнакост родова и оснаживање жена. Циљ је да се удвостручи продуктивност пољопривреде и приход малих проивођача, нарочито жена.
