ПРЕДАВАЊЕ О ГЛУМИЦИ НЕДИ АРНЕРИЋ ЗАСНОВАНО НА МОНОГРАФИЈИ “НЕДА АРНЕРИЋ: ЧАРОБНА МЕЛАНХОЛИЈА”
О богатом животном делу велике српске глумице говорила је Анита Панић, аутор монографије “Неда Арнерић: Чаробна меланхолија”, а предавање, у организацији Културно–образовног програма Дома културе, пратиле су фотографије и инсерти из филмова у којима је глумила наша филмска дива. На предавању, под називом “Чудесна Неда Арнерић”, одржаном прошле среде, 21. септембра, Анита Панић је нагласила да је после објављене две монографије, “Краљ” и “Милена Дравић или кључ снова”, стекла велико искуство у раду на овој форми биографских књига, те је било сасвим нормално, да њена наредна монографија буде о некоме ко је својим стваралаштвом обележио српску филмску уметност:
– Како сам Неду Арнерић познавала од раније и била добро упозната са њеним богатим опусом у домаћој, али и светској кинематографији, веома лако сам се одлучила да она буде личност, којој ћу посветити нову монографију. “Чаробна меланхолија” је прича о жени велике енергије и велике патње, сатканој од нежности, софистицираности племићког порекла и велике љубави према људима. Неда Арнерић је последња глумачка хероина, која је уз Милену Дравић, Драгана Николића, Бату Живојиновића и Љубишу Самарxића, била највећи симбол филмског платна некадашње Југославије.
“ШИРЛИ ТЕМПЛ НЕКАДАШЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ”
Анита Панић је на предавању о Неди Арнерић, као и у монографији кроз осам поглавља, покушала да дочара живот једне глумице, која је прву улогу добила са само13 година, у филму “Сан”код Пурише Ђорђевића, да би већ са 15 година, у тинејxерском хиту “Вишња на Ташмајдану”, постала права домаћа звезда. Филмски свет представио је у пуном сјају Неду Арнерић, чудо од детета, или “Ширли Темпл некадашње Југославије”, како су је називали многи критичари.
– Порекло старе корчуланске породице Арнери определило ју је да читав живот буде привржена мору. Ровињ је био одскочна даска за сазревање, како је и сама касније говорила. Мала Неда је била принуђена да преко ноћи одрасте, а то одрастање је било прилично болно. Иако још увек тинејxерка, вртоглаво је ишла из филма у филм и није стизала да се дружи са вршњацима из краја. Њено детињство је пресечено, како је рекла у једном интервјуу, није могла да се игра ластиша са другарицама, да вози бицикл… Ушла је у озбиљан филмски свет, по неколико месеци у иностранству, по сетовима, са одраслим људима, по хладним хотелским собама. Њен живот се из корена променио, али је све то на својим крхким, нежним плећима успела да издржи и да направи заиста бриљантну каријеру, не само у Србији и региону, већ широм света – нагласила је Анита Панић, у разговору за “Чачански глас”.
Неда Арнерић у каријери дугој скоро пола века, одиграла је улоге у више од стотину филмова и четрдест позоришних представа. Њен глумачки таленат и харизму на великом платну уочили су у раној младости и странци, те је брзо уследила и међународна каријера, говорила је четири светска језика, глумила у Паризу, Риму, Америци, широм Европе.
– Приватно је била јако скромна, дискретна особа, крхка, нежна, ситне грађе, а у ствари велике енергије. Сматрали су је једном од најлепших глумица, а она је постала меланхолична. Одрастали смо са њеним филмовима “Варљиво лето”, “Љубавни живот Будимира Трајковића”… То су мелодраме и комедије у којима је она имала лепршаве улоге, лепотица, младих жена. Била је веома млада када је донела одлуку да јој не треба велики новац и светска слава, већ се определила да остане у својој земљи. Желела је карактерне улоге, како би на прави начин показала свој таленат. Иначе, у књизи свако поглавље започињем Нединим цитатом, њеним размишљањем о животу, глуми, професији. У једном цитату каже: “Читавог живота су ме јурили да ме фотографишу зато што су тврдили да сам лепа, али мене то није занимало. Ја сам читав живот чезнула да играм Антигону, или неку грозну бабу, да будем и ружна, али да докажем да сам добра глумица”. И успела је у томе, “Сребрна” и “Златна арена” у Пули и Награда за животно дело “ПавлеВуисић” биле су доказ њене глумачке посвећености – истакла је ауторка монографије.
“ДА ЛИ ЗАСЛУЖУЈЕМ ТАКО ЛЕПУ МОНОГРАФИЈУ…”
Иначе, Неда Арнерић је била дипломирани историчар уметности и са великим успехом је водила галерију “Атриум” у центру Београда, пуних 15 година, реализујући изложбе афирмисаних уметника.
– Радила сам на ТВ Београд, у редакцији за културу, представљала сам њене дивне сликаре, уметнике и изложбе и тако смо се упознале. Касније смо се сретале на филмским премијерама, на ФЕСТ-у, на разним занимљивим догађајима. Али, те 2018. године, када је било представљање монографије о Милени Дравић, позвала сам Неду да дође на промоцију. Током филмских инсерата је била веома узбуђена, јер је у половини тих филмова и она играла. Била је врло срећна што сам је позвала, а након промоције директор Филмског центра Србије поклонио је Неди књигу о Милени. После само пет дана, Неда ме је позвала и рекла да је прочитала књигу, уделивши заиста лепе комплименте. Касније сам предложила Филмском центру да урадимо књигу и о Неди. Лета 2019. била сам гост у њеном дому. Рекла сам јој: “Сад си ти на реду”. Питала ме како мислим? Одговорила сам да ћу правити монографију о њој. Тада је изговорила јако необичну реченицу, која ме је веома изненадила: “Да ли ти мислиш да ја заслужујем тако лепу монографију, као што је твоја о Милени”? То могу да кажу само велики људи. После бриљантне каријере, она је и даље сумњала у себе и питала ме да ли она заслужује?! То је била Неда Арнерић – са одушевљењем прича Анита Панић.
Оно што ову монографију чини посебном, према речима наше саговорнице, јесу сведочења њених колега са којима је делила кадар у могобројним филмовима, на позоришној сцени, или у телевизијским серијама. У поглављу о филмском стваралаштву Неде Арнерић, своје импресије изнели су: Лордан Зафрановић, Раде Шербеxија, Милан Јелић, Горан Марковић, Бранко Цвејић, Коле Ангеловски, Дејан Караклајић, Милош Радивојевић…
– Књига је конципирана у осам поглавља да бих могла да обухватим њену богату каријеру, и филм, и телевезију, и позориште, и ликовност, веома је добро познавала савремене сликаре, што је и неговала у својој галерији. Наравно, најзначајније је филмско поглавље. Не смемо заборавити да смо некада били велика земља и да су Милена Дравић и Неда Арнерић заправо југословенске глумице. Потрудила сам се да из региона пронађем доста њених колега, са којима је играла у сјајним представама. Занимљиво је да они не говоре о Неди само као о глумици, већ је књига препуна емоција. Неда је много волела колеге и своје пријатеље. Била је племићког порекла и многи су запажали управо то њено отмено држање, одмереност, дискрецију. Али, истовремено је била тиха, она је од оних људи који не воле да се експонирају – закључила је Анита Панић.
Нела Радичевић
ЊЕНЕ ОЧИ И ОСМЕХ МАЛИ
– Ишчитавајући ову монографију, може се констатовати, да су колеге неизмерно поштовале и волеле Неду, истичући њену професионалост према послу, скромност, упркос чињеци да је била глумачка звезда. Умела је да буде заиста прави пријатељ, онако нежна, крхка, али са великом енергијом! “Да умем о њој сведочити сликарски, сликом би доминирале њене очи и тек мали осмејак у куту њених усана, загонетан, осмех мали за који ниси сигуран да ли ће се развући у широки, или је одраз туге због јасног сагледавања света”. Овако је о Неди написала позоришна редитељка Милица Краљ. У позоришном сегменту ове монографије, о Недином таленту, старсти према позоришту, али и о њој као карактерној особи која је волела људе, писали су: Светозар Цветковић, Феђа Стојановић, Душан Ковачевић, Лазар Ристовски и многи други – подсетила је на предавању Верица Ковачевић, уредник Културно-образовног програма Дома културе.
ТЕЛЕВИЗИЈСКИ АУТОР, ДОКУМЕНТАРИСТА И ПИСАЦ
Анита Панић је дугодишњи телевизијски аутор, документариста и писац. Каријеру је започела на Радио Београду, као аутор емисија из културе, писала је кратке приче и сценарија за радијски програм. Радећи више од две деценије на ТВ Београд, као телевизијски уредник, сценариста и редитељ, реализовала је преко стотину документарних емисија и филмова, за које је награђивана на међународним фестивалима. Њени документарни филмови приказивани су преко сателитског програма РТС-а широм Европе. Писала је фељтоне за дневне новине, десетине текстова за часописе, филмска сценарија. Била је извршни продуцент енглског филма “Spleen”, који је сниман на територији Београда. Аутор је неколико драмских текстова. Анита Панић је, такође, аутор и монографије о познатом глумцу Петру Краљу у издању Службеног гласника и “Милена Дравић или кључ снова” у издању Филмског центра Србије, у сарадњи са Службеним гласником. Члан је Удружења филмских уметника Србије, живи и ради у Београду, као слободни уметник, подсетила је Верица Ковачевић.
