Чачанско гробље је одавно један засебан „град“, који има своје „квартове“, са алејама дрвећа… Овај део на адреси Лознички пут бб може се посматрати и као парк или ботаничка башта, у којој постоји ко зна колико врста дрвећа и другог украсног биља… Столетни храстови, старе липе, витке брезе, багремови, разноврсни борови и јеле, нестварни кедрови, црвенолисне шљиве крошњи попут кишобрана, тује, руј, јаребика, рододендрони, само су неке од тих врста… Никада их нико није пописао, за многе се не зна ко и када их је засадио, а тек у новије време озелењавање се ради плански. Претпоставља се да су најстарија стабла скоро „исписници“ самог гробља.
Наравно, као и за све, мишљења су подељена и о овом зеленилу. Једни сматрају да је гробље неуређено, да дрвеће због грана, жила, опалог лишћа… више смета, него што користи, да је прече асфалтирати стазе, направити боље прилазе, чешће косити зелене површине… Други ће рећи да је то украс овог дела града и да му треба само мало „свежине“ и реда.
Драгица Јуковић, управница „Градског гробља“ са дугогодишњим искуством у ЈКП „Градско зеленило“ каже да највише стабала има на старом и средњем гробљу (изнад капеле). Старо гробље није урбанистички уређено и не постоје „редови“ и „батерије“, како то зову запослени у овој Радној јединици „Градског зеленила“.
– У том делу имамо липе и храстове, старе сигурно више од 80 година. Храстови код капеле Кренових су законом заштићени. Њих одржавамо и орезујемо само оно што је суво и што смета. За то издаје решење Завод за заштиту природе. Средње гробље старо је око пола века, мада има и старијих гробова. Оно је уређено, постоје стазе, има и плански сађених дрвореда бреза, црвенолисних шљива, туја и других плански зелених оаза… Имамо неколико стабала кедрова на старом и средњем гробљу. И они су стари преко пола века, па имају огромне крошње, које праве хлад и за десетак гробова. На новом гробљу нема толико дрвећа, јер, без обзира колико су лепа и праве хлад, ова стабла су некада сметња. Наиме, коренов систем подиже оквире, па долази до пуцања мермера споменика. Зато су у том делу сађене врсте које имају мањи коренов систем, попут неких четинара, туја, хибискуса – каже Драгица Јуковић и додаје да се планска садња радила, углавном, на ободу гробља, како би се одвојило од осталог дела града.
Посебно лепа стабла красе такозвану Степину стазу, Споменик четири вере, а пажњу привлаче и многи појединачни примерци, понеки донети из далеких земаља. Њих су, углавном, садили блиски чланови породица покојника. Нека стабла су израсла сама, и пре него што су подигнути споменици.
– Сада странке, односно корисници, морају поднети захтеве када хоће да посаде неко стабло, јер се мора утврдити да ли смета пролазу и прилазу, дренажи… Има таквих захтева и ми, после сагледавања стања, дајемо одобрење. Није дозвољено ни да грађани сами секу или орезују одрасла стабла, већ ми то радимо, уколико комунална инспекција изда такво решење, а своју оцену даје и надлежна градска комисија. То је, углавном, код трулих стабала, где постоји опасност да ће дрво пасти – објашњава Драгица Јуковић.
Од неких врста се одустало. Руј или рустифина, иако лепо црвенолисно дрво које нема дубок корен, код нас је проглашен инвазивном врстом, јер као и багрем, даје велики број избојака и „гуши“ све остале биљке. Тује се нису показале као захвалне, јер су се многе саднице посушиле, зато што ова врста површинског кореновог система, све теже опстаје на нашем поднебљу због евидентних климатских промена. Велики број осушених садница овог четинара радници Градског гробља ових дана су повадили из земље на новом гробљу и на њихово место засадили су берберис.
– Ова врста украсног шибља је захвална, јер може да се орезује као ограда или појединачно у разним облицима. Има веома декоративно црвено лишће, које дуго остаје на гранама, а зими је украшено бобицама, па делује лепо и када падне снег – наводи Јуковић и каже да је планирано да се сво суво дрвеће замени новим садницама, као и да се озелене рубни делови гробља. Већ до краја јесени биће засађено више од сто садница разних врста дрвећа, попут каталпи, кугластог јасена, јавора, прунуса…
Град је својевремено израдио катастар зелених површина – паркова и уличних дрвореда. Било би добро када би се урадио сличан попис свих стабала и на Градском гробљу.
Текст и фото: В. Т.
ПРОШИРЕЊЕ НА 40 АРИ
Сада Градско гробље обухвата површину од 40 хектара на којој је више од 12.000 гробних места. Недавно је градском одлуком проширено на још једну парцелу од 40 ари, испод Петровића кућа. Ускоро ће бити завршени припремни радови да би се парцела привела намени, односно рушење једног објекта и дренажа терена. Према речима управнице Драгице Јуковић, изградња гробних оквира на том делу почеће већ следеће грађевинске сезоне. Процена је да ће та површина бити довољна за сахрањивање у наредне две године.
СТАРО ГРОБЉЕ БИЛО ОКО ЦРКВЕ
Како наводи Миле Мојсиловић у књизи „Само је један твој град“, старо српско гробље налазило се око старе чачанске цркве, која је срушена 1878. године. До тада се око ње налазило покопалиште, а Чачани су своје покојнике још 1844. године почели сахрањивати на Лозничком гробљу, како се оно некада звало. Овај назив остао је у народу и данас.
