ПРЕКОРАЧЕЊА ГРАНИЦА…
Најновије издање култног часописа за књижевност, уметност и културу Градац, број 225 и 226, издање Уметничког друштва „Градац“ и Културног центра Чачак, тематски је посвећено феномену уметничке авангарде као неограиченом пољу слободе у југословенским центрима седамдесетих година прошлог века. Приређивач темата „Збогом авангардо!“ је Небојша Миленковић.
Фокус темата је на југословенској и новосадској (нео)авангарди развијаној у пeриоду од 1968. и међународног студентског покрета до 1972. године. Према анализи приређивача Миленковића, реч је о прекорачењим граница, како у уметности, тако и у животу, односно, о потенцијалима наше културе да „прескочи себе, сопствене могућности и лимите, и да проговарајући интернационалним уметничким језиком, постане истински део међунаодне арт сцене.“ Упркос инцидентном карактеру, како раритетност уметничких појава види Миленковић, у случајвима суботичке, новосадске, зрењанинске, као и загребачке, сплитске, крањске, љубљанске и београдске алтренативне сцене раних седамдесетих, оне припадају периоду у коме је уметност наше средине „потпуно симултано и равноправно држала корак са најнапреднијим уметничким тенденцијама на глобалном нивоу“.
Миленковић констатује да је то заправо причао „о социјалистичкој Југославији, њеној култури, слободама и ограничењима, које су често функционисале истовремено“, напомиње приређивач, а све у настојању да се буде део света, са истовременом потребом да се „тај свет стално трансформше, унапређује и мења, дасе оде даље, открије више, буде другачији“.
„Прича о авангарди је уједно и повест о истински великим уметницима који су живели или живе у малим, често провинцијалним срединама, прича о радиклано измењеном месту, функцији и контексту уметности проистекла из уверења да би управо она могла бити активност која ће допринети да само друштво постане боље и другачије. Таква уметност, према уверењу авангардиста не би више функционисала као „документ културе“, већ би постајала њена најнепосреднија манифестација, која се више не идентификује конвенционалним, уобичајеним терминима као што су инспирација или ствралаштво, већ постаје свакодневна, егзистенцијална потреба и пракса…“
Сагледавајћи генезу авангарде у југословенској уметности почетком седамдесетих, приређивач овог темата „Градца“ Небојша Миленковић увиђа и региструје и неочекиване узлете и драматична посртања, лична и уметничка разочарања и трагичне падове, идеја, идеала и вере у сопствену мисију, уз истовремену високу цену која се и у животу и у уметности плаћала за сваку доследност. Ипак, истиче приређивач, то је и прича о (не)одустајању.
У том контексту он у овом темату часописа обухвата проминентне примере авангардне уметности наведеног периода, настајале „у политичкој атмосфери активирања мировних покрета, антинуклеарних маршева, отпора хладнратовском милитаризму, борбама за људска, грађанска и мањинска права… „Млади у том периоду изражавају отворено неприхватање закономерности експлоататорског друштва, одбијајући да попут генерације својих родитеља, ћутке посматрају технократске насртаје на хуманистичке вредности посрнулог света, лишеног наде, наводи Миленковић.
„Ова клима кулминацију доживљава међународним студентским протестима 1968. године, и из њих произилазећом атмосфером планетарне солидарности, “са кључном поруком њихове револуције и уверењем да је праведнији свет могућ. У таквом амбијенту контра-култура се доживљава као здрави институт тог уверења, па добија на замаху.
Судећи према овим одредницама, искуствима која су по дефиницији означавала освајање слобода, али и скандализовање конвенција, прича о авангарди или новој авангарди није изгубила актуелност. Та прича и даље у својој материјалној дијалектици, али и еволутивном нагону људске, данас дехуманизоване, еманципације траје, са нужним предпитањем – где ће нас, заправо, одвести?
Зорица Лешовић Станојевић
ИЗ САДРЖАЈА
Стога садржај овог издања „Градца“, који стандардно феномене својих темата осветљава из темељних углова теорије и праксе, поред осталих, доноси и текстове: „Уметност и контекст: Ситуационистичка интернационала и Јозеф Бојс“; Студентски бунт 1968: прва револуција духа и културе; Социјалистичка Југославија као Запад на истоку и Исток на западу; Нова уметничка пракса и феномен концептуалних група у СФРЈ; Лист „Индекс“ и трибина младих као попришта уметничког интернационализма на делу; Група „Код“: Свакодневно искуство уметности; … Ми смо дражесни дечаци: политичке агитације чланова групе „Код“; Академија у шупи: Смрдљиви бил и компанија; Лингвистички концептуализам групе Е; Случајеви уметничких група „Јануар“, „Фебруар“ и „Март“ (отварање сезоне „лова“ на авангардисте); Робија под либералима: Случајеви Мирослава Мандића и Славка Богдановића: Суђење часопису „Уј Симпозион“ и Шандору Рожи: Естетика запушених уста: полемичка активност Вујице Решина Туцића; Појава групе „Атентат“; Интима: Градска комуна у Теслиној 18; Невидљива уметност Слободана Тишме; Утопија која траје: Породица бистрих потока (Божидар Мандић)…; Авангарда и полиција; Пост скриптум….
