POTREBNA PROMENA MODELA PONAŠANJA
U Palati Srbije u Beogradu, u sredu, 24. februara, održana je završna konferencija posvećena projektu “Rodno odgovorno upravljanje – Preraspodela neplaćenog rada”. Na konferenciji su učestvovali Rebeka Fabrici, zamenica britanske ambasadorke u Srbiji, Milana Rikanović, direktorka Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji, prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao i predstavnici deset partnerskih organizacija civilnog društva i njihovih inicijativa iz cele Srbije.
Među “Deset veličanstvenih” bile su i Nadežda Satarić, predsednica Upravnog odbora Udruženja “Snaga Prijateljstva – Amity” i Ljiljana Petrović iz čačanskog “Larisa”, partnera u realizaciji projekta Razvoj usluge Savetovališta za neformalne negovatelje zavisnih lica i promovisanje preraspodele neplaćenih poslova staranja, koji je prošle godine realizovan u našem gradu.
Ljiljana Petrović ističe veliki značaj realizovanih projekata, jer su obuhvatili gotovo celu Srbiju. Ono što je potvrđeno Analizom “Ekonomska vrednost neplaćenih poslova staranja u Republici Srbiji“, koja je predstavljena na završnoj konferenciji, kao i rezultatima sprovodenih projekata, je da neplaćene poslove poput brige o deci, bolesnim i starima, uglavnom rade žene.
– Moj utisak je, ipak, da su projekti doprineli da dođe do pozitivnih promena. Sada je veći procenat, posebno mlađih muškaraca, koji učestvuju u neplaćenim poslovima. Zajednički zaključak je da zakoni mogu sve da definišu i regulišu, ali velikih pomaka neće biti, dok ne promenimo svest i modele ponašanja – prenosi utiske Petrović uz optimistične prognoze svih učesnika konferencije, da ovi i slični projekti “jačaju snage” za dalje korake.
To pokazuju i odlični rezultati “Savetovališta za neformalne negovatelje”, namenjenih porodicama obolelih od Alchajmera. Radionice koje su “Amity” i “Laris” sproveli prošle godine, uprkos složenim okolnostima zbog pandemije, bile su veoma uspešne.
– Trećina korisnika naših savetovališta bili su muškarci, i to u sva tri grada, Beogradu, Kragujevcu i Čačku. Ostvarili smo jedan od ciljeva – da utičemo na preraspodelu (ženskog) negovateljskog rada – rekla nam je Petrović, dodajući da postoji mogućnost da Savetovalište u Čačku bude organizovano i ove godine. Da je to veoma potrebno, pokazuje i surova statistika, po kojoj Čačak postaje sve “stariji” grad. Kako je navedeno u Analizi predstavljenoj na konferenciji, u periodu od 2011. do 2017. godine ukupni indeks zavisnosti stanovništva u Čačku porastao je sa 46,86% na 53,09%, a indeks zavisnosti starih sa 25,78% na 31,37%. Sa druge strane, kapaciteti ustanova za smeštaj starih i zavisnih osoba su popunjeni.
– Mnoge institucije u državi se bave formalizovanjem tog rada, odnosno kako da se taj rad uvede u zakonske okvire. Na tome se radi u ministarsvima i stručnim telima – navodi Petrović, koordinatorka Savetovališta u Čačku.
Usluge za starije osobe, za decu i odrasle sa razvojnim problemima, kao i za osobe
sa invaliditetom nisu dostupne u većini opština i gradova, naročito u seoskim naseljima. Palijativna nega je nedovoljno razvijena i nedostupna. Istraživanja pokazuju da žene snose teret ove vrste nege, navedeno je pored ostalog u Analizi.
V. T.
Foto: Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost
Projekat “Rodno odgovorno upravljanje – Preparaspodela neplaćenog rada”, sprovodi Agencija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade u Beogradu.
SRPSKO UDRUŽENJE ZA ALCHAJMEROVU BOLEST
U okviru projekta nedavno je osnovano Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest. Ljiljana Petrović navodi da je, zahvaljujući donaciji Agencije za rodnu ravnopravnost i Britanske ambasade, napravljen i sajt www.alchajmer.rs, na kome brojni stručnjaci daju odgovore i savete značajne za porodice i negovatelje obolelih od Alchajmera.
