Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis” od 1988. godine objavljuje stručni časopis za bibliotekarstvo “Glas biblioteke”, a 3. marta je, u skladu sa epidemiološkim merama, organizovala promociju 25. i 26. broja, koji su objavljeni za 2020. godinu. Pošto zbog aktuelne epidemiološke situacije prošle godine nije mogao da se promoviše “Glas biblioteke”, u sredu je priređena objedinjena promocija ovog stručnog časopisa, uz prisustvo kolega – saradnika koji su, kao autori ili članovi redakcije, doprineli objavljivanju 25. i 26. broja.
– Broj 25. je u velikoj meri obeležen zavičajnim kulturnim nasleđem, što se može videti i po koricima, gde se nalazi nova zgrada Biblioteke. Smatrali smo da je neophodno napisati tekstove koji na pravi način vrednuju, odnosno, valorizuju naše zavičajno kulturno nasleđe. U skladu sa tim smo pisali i o prostoru koji je Gradska biblioteka koristila sve ove decenije, uključujući i zgradu u kojoj se sada nalazimo. Broj 26. je bio tematski profilisan zahvaljujući projektu za zavičajne fondove, koji je odobrilo Ministarstvo kulture i informisanja u 2020. godini. Zbog epidemioloških okolnosti, u novembru prošle godine smo organizovali onlajn savetovanje svih bibliotekara zavičajaca koji rade u bibliotekama Srbije. Ali, bez obzira na to, prikupili smo tekstove i objavili ih u okviru broja 26, kako je i bilo predviđeno projektom – rekao je dr Bogdan Trifunović, direktor Gradske biblioteke “Vladislav Petković Dis”, zahvaljujući Ministarstvu kulture i informisanja, koje je podržalo sve akivnosti ovog projekta, uključujući i štampanje broja 26 “Glasa biblioteke”.
Gordana Đilas, bibliotekar – savetnik u Matici srpskoj u Novom Sadu, kaže da je broj 25, jubilej koji obeležava Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis”, a služi na čast, ne samo ovoj ustanovi, nego celoj bibliotekarskoj zajednici u Srbiji.
– Jubilaran broj “Glasa biblioteke” je veoma lepo dizajniran, tehnički besprekoran, a uglavnom su zastupljeni radovi koji su u vezi zgrade Biblioteke. Centralni tekst je rad kolege Bogdana Trifunovića koji je izneo celu istoriju borbe da biblioteka u Čačku, posle 170 godina od svog nastanka, dobije adekvatan prostor. Danas je ovo najveća javna biblioteka pod jednim krovom u Srbiji i to je veliki uspeh za Čačak, a i za sve bibliotekare. Poznato je da je nedostatak adekvatnog prostora uvek slaba tačka bibliotekara, kako za smeštaj publikacija, knjiga, tako i za rad sa korisnicima, počev od najmlađih, do najstarijih – rekla je Gordana Đilas.
Dejan Vukićević, bibliotekar, koji vodi Fond starih, retkih i minijaturnih knjiga u Narodnoj biblioteci Srbije, kaže da je ovaj zbornik trebalo da napravi malu retrospektivu i podseti na savetovanje koje je održano pre dve decenije, 2000. godine, baš u Čačku, sa temom zavičajnih fondova, inače, veoma važnom temom u bibliotekarstvu. “Čini mi se da je bilo veoma uspešno, jer je čačansku Biblioteku postavilo na značajno mesto bibliotekarstva, a i kulture Srbije uopšte”, zaključio je dr Dejan Vukićević.
N. R.
