“PTICE ČAČKA I OKOLINE” – ČEŠLJUGAR
Melodična pesma i lepota raznobojnog perja ove malene ptice iz porodice zeba često su, nažalost, razlog njenog robovanja u kavezima. Čak i tako zatočena peva danonoćno, ali joj taj “prisilni rad” svakako skraćuje životni vek. Gnezdarica stanarica i u našim krajevima zimu provodi u jatima i tada je najčešći plen nesavesnih ljudi. O češljugaru (lat. Carduelis carduelis, eng. European Goldfinch), u narodu znanom i kao štiglić (od nemačkog Stieglitz) govorio nam je naš sugrađanin Dragiša Gašo Petrović, ljubitelj i veliki poznavalac ptica.
Gašo smatra da je ova malena ptica veličine vrapca jedna od naših najlepših pevačica. Njen veoma melodičan i glasan cvrkut odzvanja nadaleko.
– Živopisan izgled, ali pre svega raznovrsna pesma često su joj došli glave. Naime, u prošlosti češće, ali i danas, mnogi takozvani “ljubitelji ptica i prirode” hvataju je u najrazličitije klopke i drže je u malim kavezima, često i u mraku, da bi pevala. Danas je ta ptica strogo zaštićena i svako hvatanje, držanje u zarobljeništvu, naravno i trgovina, strogo su zabranjeni. I pored zaprećenih kazni, i danas pojedinci hvataju i prodaju ove, pa i druge vrste pevačica, što doprinosi smanjenju njihovog broja u prirodi. Potvrđeno je da većina uhvaćenih ptica ne preživi prvih par meseci, a retke su one koje prežive godinu ili više – kaže Petrović.
Mužjaci i ženke su veoma slični. Samo iz blizine može se videti da mužjaci imaju veću, tamniju crvenu “masku”, koja se širi odmah iza oka. Hrani se sitnim insektima, plodovima i semenjem raznih biljaka, pre svega čička i češljugovine (velikog čička), koji je ovoj čudesnoj ptici akrobatskih pokreta i dao ime. Zimi često posećuje hranilice za ptice. Insektima se uglavnom hrani na početku gnežđenja, kada im je neophodna “jača” ishrana. U proseku se pari dva puta godišnje. Gnezdo gradi od korenja, mahovine, finih travki, vune, perja, a koristi i paučinu, kojom vezuje gnezdo za grančice na kojima stoji!
Prema podacima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), češljugar ravnomerno naseljava sve regione i visinske zone, od nizija pa do visokih planina. U našem kraju gnezdi se u mozaičnim predelima sa živicama, u voćnjacima i šumskim zabranima. Takođe je prisutan i u parkovima. Uglavnom je stanarica i veći deo populacije zimu provodi na teritorijama gde se i gnezdi.
– Jedan deo se seli u toplije delove Evrope i Zapadne Azije. Tokom zimovanja okuplja se u veća jata i tada je pritisak onih koji ih hvataju i najveći. Procena DZPPS je da im populacija od početka 21. veka blago opada. Prema njihovim podacima, brojnost gnezdećih parova u Srbiji je 190.000-260.000, a u zapadnoj Srbiji 26.000-34.000 – navodi Petrović.
Kada su jake zime, u naše krajeve dolaze i one sa severa, koje se dužinom i manjom obojenošću razlikuju od češljugara iz kontinentalnih krajeva.
Priredila: V. T.
Foto: Dragiša Petrović
Izvor: “Ptice Čačka i okoline”, vikipedija
SIMBOLIKA U HRIŠĆANSTVU
Od najranijih vremena češljugar je inspiracija slikarima. Ova ptica je od velikog značaja u hrišćanskom slikarstvu. Prikazana je u rukama deteta Hrista u scenama sa Bogorodicom, a vezuje se i za Muke Isusove. Prema predanju, mala, tada još “necrvenokosa” ptica preletela je Hrista kada je on, na svom Stradalnom putu na Golgoti, stavio krst na svoja ramena i otkinuo trn sa svoje krune. Kap Hristove krvi pala je na ptičje perje, a crvena mrlja je zauvek ostala na glavi ove ptice. Ova biblijska priča i ljubav da kljucaju biljke sa trnjem, povezala je češljugara sa Stradanjem Hristovim u renesansnoj umetnosti.
U širem smislu, češljugar je simbolizovao ljudsku dušu u drevnim paganskim vremenima. Takođe, verovalo se da je uz pomoć čička moguće lečiti kugu, pa je ova simbolika preneta na češljugara, koji je “postao” talisman protiv zaraze kugom.
