Uzvodno ili nizvodno, gotovo do ušća, da li je ovo stvarno ona Morava koju volimo, u koju se kunemo kad odemo u svet? Ta, kultna reka srpskog tromoravskog krvotoka, opevana, uzdizana, hvaljena lepotom, vrbacima i brzacima?
Da li smo stvarno pored ovakve reke maštali, sanjali, i dosanjali…? Ali šta? Zar smo ovakvu budućnost želeli pored reke koja život znači, koju bi u nekom pustinjskom plemenu, pa i civilizovanom delu sveta koji umire od žeđi slavili kao božanski izvor života? Daje li nam ova reka svoje plodove, struju, ribu, navodnjavanje polja sa kojih hleb jedemo…?
Da li stvarno ne primećujemo brlog u kome i pored koga živimo, a pripadamo zvanično ljudskoj vrsti?!! Da li se postidimo kad ovo pogledamo ili smo zaboravili šta je sramota, jer živimo u surovom i sirovom vremenu bez ikakvog poštovanja u kome više ništa nije sramota, ni sveto?
Da li sami sebe predstavljamo u najodvratnijem mogućem svetlu, pa se onda pitamo što nas u okolini i svetu često ne poštuju, omalovažavaju, potcenju, mrze i gledaju kao građane drugog reda, primitivce, divljake i varvare? Sa ovakvim slikama ne možemo nikoga isfolirati i prevariti… Eto, nažalost, I ZATO!!!
Z. L. S.
