ЕКОЛОШКО ДРУШТВО „ДРАГАЧЕВО“ ОРГАНИЗОВАЛО ТРИ АКЦИЈЕ САДЊЕ ЖИРОВА
Међу главним циљевима оснивања Еколошког друштва „Драгачево“, пре 24. године, били су: обнова, заштита и развој природног наслеђа. После оснивања и регистације, прва активност Друштва била је израда катастра највреднијих природних добара у Драгачеву, Чачку и ширем подручју, у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије из Београда. Од тада, па до данас, пронађена су, истражена и проглашена за заштићена бројна природна добра, почев од већих просторних целина, па до шумских заједница, појединачних стабала дрвећа, биљних и животињских врста. Од изузетног значаја су и шумске заједнице и појединачна стабла храста која су заштићена и сачувана до данашњих дана. Када се говори о обнови храстових шума на подручју Драгачева и шире, Еколошко друштво „Драгачево“ је овог пролећа организовало три успешне акције садње жирoва, како би се из њих произвеле саднице храста лужњака.
Храст је у Србији, али и многим другим земљама, најзначајнија шумска врста дрвећа због своје дуговечности од више стотина година и изузетног квалитета дрвета за различите намене. Због тога је најчешће храст биран за свето дрво – ЗАПИС, које је освештано са урезаним крстом на деблу, око кога се, као у цркви, окупљају мештани за време сеоских слава – обетина.
-Са таквог дрвета се ништа не сме узимати, чак ни лист и таква стабла свој живот завршавају на прирдан начин, јер по предању и веровању, казна и несрећа стижу свакога ко оскрнави „дрво запис“. Зато се и каже да је боље веровати, него уверити се у предање о светим стаблима дрвећа – записима. Међу заштићеним стаблима храста у Драгачеву, записи су: „Стабло храста сладуна на гробљу Јелав у Властељицама“ и „Стабло храста лужњака на Старој колонији у Лучанима“, на којима се примењују наведена предања и веровања и са њих се ништа не узима. И на овакав начин, кроз „записе“, сачувана су бројна вишестолетна стабла храста у Србији, која су данас сведоци прошлих времена и највреднија природна добра – истиче Душан Р. Ивановић, председник Извршног одбора Еколошког друштва „Драгачево“.
У Драгачеву су сачувана и заштићена највреднија природна добра у којима се налазе стабла храста: Семенска шумска заједница и Споменик природе “Раданова гора“ у селу Гуча – засеок Велес, заштићена због очуваности шумске заједнице, биолошке разноврсности са 10 различитих врста дрвећа и природне реткости храста лужњака у заједници са цером, буквом, грабом, дивљом трешњом, липом, брекињом, брестом, јасеном… Налази се у брдско-планинском делу Драгачева, на надморској висини од 478 метара. Истовремено је проглашена и за семенску шумску заједницу храста лужњака на највишој надморској висини у Србији.
Поред „Раданове горе“, веома су значајна и сачувана појединачна стабла храста: „Два стабла храста лужњака – Ђурђевак“ у селу Доња Краварица, старости 400 и 350 година, затим, више од 200 лета старо „Стабло храста сладуна на гробљу Јелав у Властељицама“ и „Стабла два храста у Лучанима“, такође стара преко 200 година.
Како наводи Ивановић, ова шумска заједница и појединачна стабла храста су и основа семенских стабала храста са којих се сакупљају плодови за производњу нових храстових садница. У организацији Еколошког друштва „Драгачево“, а у сарадњи са ученицима Еколошке секције Основне школе у Гучи, прошле јесени је организована акција сакупљања плодова храста (жирова), како би се они засадили и из њих произвеле саднице за пошумљавање и обнову храстових шума. Сакупљени плодови храста лужњака познатог порекла су ускладиштени на одговарајућем месту и у погодним условима, како би били сачувани до пролећа.
Током овог пролећа, садња жирова је обављена на више места и уз стручну организацију познатог „Расадника Топаловић“, власника Милана Топаловића из Липолиста код Шапца. Овај расадник постоји од 1955. године и има богату традицију у производњи садница лишћара, четинара, украсног биља, ружа и воћа на површини од 22 хектара.
Прва садња плодова храста (око 7.500 комада) обављена је у тресетном супстрату и контејнерима димензија 5 х 5 х 7 центиметара у предузећу „Флорива“, власника Зорана Радовановића, у Радаљеву код Ивањице, које годишње производи око 1,5 милиона садница 37 сорти јагодастих воћки.
Друга садња жирова (око 2.000 комада) организована је у бившем расаднику Јерка Париса у Гучи, заједно са члановима Еколошког друштва „Драгачево“ и уз помоћ Драгана Стојиљковића, дугогодишњег стручног сарадника у том расаднику.
Трећу садњу жирова, чланови Еколошког друштва „Драгачево“ реализовали су заједно са ученицима и професором разредне наставе Љиљаном Ивановић из Еколошке секције ОШ „Академик Миленко Шушић“ у Гучи. Ученици су имали сјајну прилику да стекну нова сазнања о значају производње садница храста и пошумљавања, а након тога и да виде како се саде плодови храста, које су сами сакупљали прошле јесени. Садња је обављена у парку Основне школе у Гучи, формираном 1963. године и јединственом по свом изгледу и разноврсности. Еколошко друштво „Драгачево“ је предложило да се овај парк стави под заштиту државе због својих вредних стабала дрвећа, међу којима је и храст, а уједно и других биљних врста, као и културног и духовног наслеђа, Музеја надгробних споменика и крајпуташа Драгачева, старог гучког гробља и камене склуптуре Богосава Живковића.
Садњом плодова храста лужњака у парку ОШ у Гучи, завршена је друга фаза активности на обнови храстових шума у Драгачеву и ширем подручју. У наредне две године, у фокусу интересовања биће гајење садница храста лужњака, како би оне довољно порасле да се засаде на различитим локацијама у циљу обнове храстових шума, као најсложенијег еколошког система у природи.
В. С.
