ШТА МОГУ ДА ОЧЕКУЈУ НАШИ МАЛИНАРИ У НОВОЈ СЕЗОНИ?
ЗАЛИХЕ СМРЗНУТЕ МАЛИНЕ НА СВЕТСКОМ ТРЖИШТУ ГОТОВО ПРИ КРАЈУ, ЦЕНЕ СТИМУЛАТИВНЕ
Још увек није познато да ли ће наши малинари добити разлику на исплаћену аконтну цену малине прошлогодишњег рода, иако је то била препорука министра пољопривреде Александра Мартиновића. Нешто конкретније о овој теми, као и о аконтној цени овог воћа, многи очекују да ће сазнати почетком марта, односно, тек након новог састанка Радне групе за малину, која је, иначе, и оформљена за унапређење целокупног сектора малинарства, који већ неко време притискају различити проблеми.
Наша земља и даље има најквалитетнију малину, али, упркос томе, производња све више и више стагнира, првенствено због ниских откупних цена, чак и у годинама када је, због неповољних временских прилика, род овог извозног воћа драстично умањен. О цени коју тренутно достиже смрзнута малина на светском тржишту, али и очекивањима за наредну годину, разговарали смо са др Александром Лепосавићем, представником Србије у Светској организацији произвођача малина. Др Лепосавић наводи да се од 2018. године променило више министара пољопривреде и неколико сазива радне групе за малину, али да у том периоду ниједан конкретни резултат није остварен у погледу остваривања неких видљивијих помака у нашем малинарству, тако да се, како наводи, потврдило „да су таква радна тела била чисто губљење времена или замазивање очију јавности, односно, произвођачима овог извозног воћа“. Отуда сматра да је и сада илузорно очекивати да ће доћи до доплате прошлогодишњег рода малине, тим пре што се о том предлогу нису изјаснили хладњачари, међу којима има и оних, који нису исплатили ни аконтну цену малине. Осим тога, и сама препорука министра Мартиновића да се доплати разлика од неких 50 динара по килограму откупљене малине није обавезујућа.
И ДАЉЕ ПРИСУТАН ПАД ПРОИЗВОДЊЕ
Док малинари и даље траже да откупљивачи изађу под хитно са аконтном ценом малине за ову године, проблеми у нашем малинарству су остали исти и не види се скори излазак из њих. Последњих година је производња српског „црвеног злата“ претрпела значајни пад и сада је сведена на око 10.000 хектара, па чак и испод тога, пре свега, због ниске откупне цене и драстичног поскупљења хемије, горива, репроматеријала и радне снаге.
– Чињеница је да постоје проблеми у примарној производњи због све израженијих климатских промена, као и болести и штеточина у засадима малине, али је целокупна ситуација у нашем малинарству превасходно иницирана економском дестимулацијом и то је оно што произвођаче наводи да стално вагају да ли да одустану од ове производње или да умање улагања. Уложили би они, свакако, и далеко више рада и новца, али их море свеукупна ситуација и неизвесност у производњи, а то траје годинама. Велики проблем представља и радна снага, која се изузетно тешко обезбеђује. Уз то, нема ни тако квалитетне радне снаге, раније је берач у просеку брао од 50 до 70 килограма малине дневно, а сада само 30 до 40. У условима када су откупне цене ниске, берачи са тако малим количинима убране малине не могу ни сами себе да отплате – објашњава др Лепосавић.
КВАЛИТЕТАН САДНИ МАТЕРИЈАЛ – ДЕФИЦИТАРНА РОБА НА НАШЕМ ТРЖИШТУ
За наше малинаре и даље велики проблем представља недостатак квалитетног, сертификованог садног материјала на домаћем тржишту, па се тај дефицит надокнађује увозом, што се у многим случајевима и није показало добрим.
– Нажалост, увози се доста неквалитетног садног материјала малине, код којег се није водило много рачуна о сортној идентичности. Велики број наших произвођача је у претходне две године имао проблеме због увезеног садног материјала из Пољске. Реч је о садницама малине „фертоди“, која је изгубила своје самосвојне сортне карактеристике. Велики број произвођача који су подигли засаде са таквим садним материјалом, најчешће се жали на изостанак рода, а и тамо где је било плодова, на појаву ситне, у народу назване „трозрне малине“. То је резултат неконтролисаног умножавања садног материјала малине у лабораторијама, где је због изложености хормонима (цитокининима) дошло до губитка сортне идентичности. Многи произвођачи из Западне Србије који су увезли такав садни материјал и суочили се са наведеним проблемима, били су принуђени да покрену судске поступке за накнаду настале штете. Управо због тога, апелујем на малинаре да воде рачуна од кога и где набављају саднице малине, јер је здрав садни материјал гаранција за успешну производњу – истако је наш саговорник.
Познато је да чачански Институт за воћарство производи квалитетан сертификовани садни материјал малине. Без обзира на то што су малинари оптерећени бројним проблемима, и даље постоји велико интересовање за подизање наових засада, тако да у овој реномираној научно-истраживачкој установи наводе да су расположиве количине овог сертификованог садног материјала готово распродате. Иако стручњаци препоручују да се нови малињаци заснивају на јесен, код нас је и даље присутна пракса да се 70 до 80 одсто засада подиже у пролеће.
НА СВЕТСКОМ ТРЖИШТУ КВАЛИТЕТНА МАЛИНА ДЕФИЦИТАРНА
На светском тржишту су тренутно у понуди изузетно мале залихе смрзнуте малине, али је добро то, како истиче др Лепосавић, што су њене цене прилично стимулативне за извознике. Роленд се креће од 4,2 до 4,5 евра, док су остале категорије слабије плаћене.
– У прошлој сезони су све земље које се сврставају у групу значајних произвођача малине имале подбачај, изузев Мексика. Поред Србије која је прошле године произвела 47.000 тона овог воћа, а наш вишедеценијски просек је од 60 до 80 хиљада тона, и Пољаци су доста подбацили, као и Украјинци који су претходних година убрали 65.000 тона малине, прошле сезоне су имали подбачај за више од 50 одсто. Готово све те количине су реализоване, тако да је сада на тржишту присутан дефицит квалитетне малине, што нашим произвођачима иде на руку.Са друге стране, наши хладњачари су, због непознавања стања на светском тржишту, што им се обило о главу 2022. године, у изузетно тешкој ситуацији, велики број њих је у стечају, и то је оно што изазива зебњу код произвођача, када је реч о новој сезони. На срећу, појављују се неки нама већ познати купци који су добро функционисали претходних година, али и нови, што би могло да поправи ситуацију, тако да би откупне цене овог извозног воћа, када се сагледа тренутна ситуација на тржишту и производње и пласмана малине, у новој сезони требало да буду стимулативне за наше произвођаче – сматра др Лепосавић.
В. С.
