ЕКОНОМСКИ ПРОГРАМ КОАЛИЦИЈЕ „ДВЕРИ – ЗАВЕТНИЦИ“
„ЗАЛАЖЕMО СЕ ЗА ПОЛИТИКУ ЕКОНОМСКОГ ПАТРИОТИЗМА“
У оквиру предизборне кампање, Српски покрет Двери је на конференцији за новинаре одржаној почетком децембра представио економски програм за који се залаже Национално окупљање, изборна листа коалиције Двери – Заветници број 4 на предстојећим парламентарним изборима заказаним за 17. децембар. О основним мерама нове економске политике за коју се залажу дверјани и заветници, говорила је проф. др Тамара Миленковић Керковић, потпредседник Српског покрета Двери, иначе творац економског програма ове странке који носи назив „За паметан економски развој“.
Како је навела проф. др Миленковић Керковић, у последњих 12 година, па чак и двадесетак, „домаћа привреда је у многоме хендикепирана, јер су све привилегије дате страним инвеститорима, почев од доношења Закона о страним улагањима почетком 2000. година, а сада домаћа привреда плаћа цену тој погрешној политици привредног развоја“.
– Српски покрет Двери и коалиција Национално окупљање немају ништа против политике страних инвестиција, зна се да је то један од модела привредног развоја, али стављање читавог улога на ту једну страну довело је ову земљу у стање екстремног сиромаштва њених грађана, а домаћу привреду у стање девастације и то осећамо сви кроз ову огромну инфлацију. Србија је због такве економске политике изгубила своју економску и финансијску сувереност и данас се и по свом колонијалном статусу и по ниском животном стандарду грађана може пре поредити са земљама југа Африке, него европским – рекла је др Миленковић Керковић и додала да „колонијални модел привреде, који је годинама присутан у Србији, има три основна циља, а то су: слабљење државе и укидање њене економске суверености, економско уништење грађана и енормно богаћење партијско-корпоративне олигархије која данас броји 43 милијардера и 33.000 милионера, који су у 80 одсто случајева своја богатства стекли у пословима са државом, док у Србији не постоји ни порез на луксуз ни порез на богатство“.
Методе растакања економског, финансијског, привредног и прехрамбеног суверенитета Србије су, како је истакла проф. др Миленковић Керковић, комплексне, трају деценијама, а „осново оруђе је корупција, која је у Србији највиша у Европи и због које су грађани наше земље сиромашни“. Србија је постала трећа најсиромашнија држава у Европи, медијалне зараде грађана (500 евра) скоро су дупло мање од потрошачке корпе (850 евра) , милион пензионера прима 200 евра, док су поскупљења и цене животних намирница и горива у Србији највиши не само у окружењу, него и у великом броју европских земаља. И БДП по глави становника у Србији је, према речима проф. др Миленковић Керковић, шест пута мањи од европског просека, али и у поређењу са земљама у окружењу (БДП по глави становника у Србији износи само 7.350 евра, док је у Црној Гори 9.500 евра, у Хрватској 16.500 евра, а у Европској унији 45.750 евра).
– Домаћа индустрија готово да не постоји, тржиште је заробљено, конкуренција угушена монополима и олигополима, учешће страних банака на финансијском тржишту је преко 90 процената, стране компаније добијају високе субвенције по радном месту, док наши грађани раде за минималац, домаћи привредници који пуне буџет са преко 65 процената у извозу учествују са само са три одсто, курс динара је нереалан и погодује само увозу, док Народна банка Србије нема права да финансира ни државу, ни домаћу привреду, па је унутрашње задужење српске привреде и грађана готово достигло српски јавни дуг (40 милијарди евра), док се бруто друштвени производ вештачки повећава троструко преплаћеним инфраструктурним пројектима – навела је проф. др Миленковић Керковић.
Како је навела потпредседница Српског покрета Двери проф. др Миленковић Керковић, економском пропадању грађана и Србије се може супротставити само политика економског патриотизма коју заступа програм Националног окупљања који обухвата: повратак монетарне суверености Народне банке Србије, увођење реалног курса динара и стварање домаће Развојне банке, реформу пореског система и прерасподелу богатства кроз коначно испитивање имовине јавних функционера свих власти до сада (кроз прогресивно опорезивање, порезе на луксуз и богатство и драстично повећање пореза најбогатијима), као и нови привредни развој заснован на разним облицима подршке домаћој привреди и обнови индустрије, пре свега у граничним и девастираним подручјима Србије, где је неопходно задржати и вратити становништво.
В. С.
