ФЕР-ПЛЕЈ СА ПРИРОДОМ: „ГЕОГРАФСКО ЕКОЛОШКО ДРУШТВО“
Када су пре 14 година основали „Географско еколошко друштво“, као главни циљ покретачи су поставили унапређење квалитета животне средине, пре свега кроз формално и неформално образовање младих из области екологије, географије, биологије и других природних и друштвених наука. До сада су реализовали око 25 разних пројеката, велики број трибина, семинара, као и конкретних акција, попут пошумљавања, чишћења депонија… Поред осталог, они су заслужни што је пре десетак година санирана велика дивља депонија поред Мораве, недалеко од бране.
ПРИОРИТЕТИ: РЕШИТИ ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА И МОРАВЕ
Горан Шипетић, један од оснивача и председник Удружења грађана „Географско еколошко друштво“, сматра да су два највећа проблема животне средине у нашем граду загађеност ваздуха и Западне Мораве.
– Не треба бити много стручан, јер је загађеност веома видљива. Када је реч о загађености ваздуха, претпостављам да је ово стари проблем, али се раније нису вршила прецизнија мерења. Чачак има такав положај да је са свих страна окружен планинама, што спречава ефикаснију циркулацију ваздуха, односно ветрове који би пречистили ваздух. У зимско доба хладан ваздух се „ујезери“ у котлини и у себи задржи све честице чађи, дима и гасова. Према неким истраживањима, ваздух се највише загађује због тога што се домаћинства греју користећи чврста горива. Мање загађују саобраћај и индустрија. Можда би проблем могао да се реши већом гасификацијом домаћинства, мада претпостављам да то није тако лако изводљиво. Један од начина да се ублажи проблем је да буде што више зелених површина у граду. Колико видимо, дрвеће се сади, али „ограђено“, у бетону. Мислим да то ни визуелно није лепо, а нема ни много ефекта. То није једино проблем у Чачку, али треба се угледати на боље. Рецимо, у Сомбору, који је „најзеленији“ град, не памте када је посечено неко стабло. Наравно, неопходно је и да фабрике имају одговарајуће филтере, не само за пречишћавање отпадних гасова, већ и вода – наводи Шипетић неке од нужних корака за чистију животну средину.
Када је у питању Западна Морава, Шипетић наглашава да је недопустиво што се проблем загађења годинама заобилази и игнорише.
– Две године заредом забрањено је купање у Морави. Грађани имају право да знају ко и на који начин загађује реку и како се тај проблем може и мора решити. Крајње је време да неко нешто уради, и на нивоу државе, и на нивоу града – сматра он.
ГРАЂАНИ НЕМАЈУ ДОВОЉНО ЕКОЛОШКОГ ЗНАЊА
Ипак, упоређујући стање од пре једне деценије са садашњим, Шипетић, иначе професор географије у Медицинској и Економској школи, каже да су приметни мали помаци, али да је то недовољно.
– Мој утисак је да већина младих, па и старијих, сматра да су еколошки „освешћени“, јер знају да не треба бацати папириће и смеће на улице. А то је тек први корак, који знају и мала деца. Сматрам да грађани немају довољно еколошког знања, што не значи да већина нема добру намеру. Напротив, сигуран сам да је већина грађана заинтересована да живи у бољем окружењу. Такође, сматрам да увођење екологије као наставног предмета у школама, као и садржаји из биологије, географије и сличних предмета који се тичу заштите животне средине, нису довољни за подизање еколошке културе код младих. Потребно је систематски, кроз образовни систем, још од вртића, усмеравати децу на природу и њен значај. Погледајте како то раде у скандинавским земљама! Више шетње кроз природу, више излета, више едукација на терену. Дружење и учење у природи је рецепт за здравији живот и за здравију животну средину – истиче Шипетић.
Управо због ових разлога, „Географско еколошко друштво“ настоји да осмисли што практичније пројекте. У једном од њих било је укључено 60 чачанских средњошколаца. Заједно су ишли на регионалну депонију „Дубоко“, у Јавно предузеће „Рзав“ у Ариљу, а истовремено су учествовали на радионицама, које су водили професори биологије, хемије и географије.
– То је најбоља комбинација и мислим да смо успели да многе од њих додатно заинтересујемо за екологију. Зато сматрам да би нам еколошка култура била боља, када бисмо екологији дали више простора у школама – каже Шипетић.
ДРУЖЕЊЕ У ПРИРОДИ И УЧЕЊЕ „УСПУТ“
Чланови Удружења „Географско еколошко друштво“ од 2006. године снимили су и неколико телевизијских емисија посвећених очувању животне средине. Организовали су и велики број едукативних кампова, кроз које је, према неким проценама, прошло више од 300 ученика чачанских школа.
– Млади су заинтересовани за тај вид неформалне наставе. Преко радионица, проблемских задатака и дружења у природи, они су пуно више научили, него преко класичног образовања у школама. Посебно су излети свима остали у лепом сећању! И због дружења, али и због оног што су „успут“ научили. Ако из сваке генерације имамо бар по неколико оних који ће остати активни у заштити животне средине, то је успех! Понекад нам се јаве бивши ученици који су кренули нашим стопама. Потребно је код деце активирати тај осећај за значај здраве животне средине и подстакнути их на активизам, односно да схвате да својим ангажовањем могу мењати свет око себе – закључује Горан Шипетић.
В. Тртовић
У ГОРЊОЈ ГОРЕВНИЦИ ПОСАДИЛИ 2.000 СТАБАЛА ДИВЉЕ ТРЕШЕ
Удружење „Географско еколошко друштво“ организовало је велику акцију пошумљавања у Горњој Горевници, након великог пожара 2012. године. Акцију је омогућило ЈП „Србија шуме“, Шумска управа у Чачку. Заједно са радницима Шумске управе посадили су 2.000 стабала.
