ПРЕДСТАВЉЕН ПРОЈЕКАТ “МАЛИ БАШТОВАНИ” И ДОДЕЉЕНЕ ДИПЛОМЕ УЧЕСНИЦИМА РАДИОНИЦА
У дворишту Народног музеја недавно је прердстављен пројекат “Мали баштовани” и додељене су дипломе учесницима радионица. У току јула и августа Удружење “Еко дизајн” из Чачка, у сарадњи са Етнолошким одељењем Народног музеја, уредило је двориште “Музеја детињства”, у коме је засађено зачинско биље и цвеће по угледу на дворишта наших бака. Етнолози су учествовали кроз предавања о биљкама у нашој народној традицији. Пројекат је суфинансирао Град Чачак, а координатор је била Верица Обрадовић, председник Удружења “Еко дизајн”.
АНИМИРАТИ И ДЕЦУ И РОДИТЕЉЕ
– Мислим да ће свако дете које је учествовало у пројекту “Мала школа баштованства” више пажње обратити на природу и биљни свет око себе, вратити се играма у природи науштрб савременим “игрицама”, таблетима и рачунарима, који узимају све већи мах и одвлаче децу од здравог одрастања. Светски стручњаци се већ озбиљно баве студијама које налазе да су код деце моторичке способности све мање развијене, а узрок томе је дуготрајан боравак уз савремену технологију, што свакако није здрав вид одрастања – нагласила је за наш лист Верица Обрадовић, координатор пројекта и председник Удружења “Еко дизајн”.
Наша саговорница подсећа да су раније генерације имале више додира са селом, посећујући своје баке и родбину и тако стицале драгоцена и незамењива искуства игре у природи:
– Сада, нажалост, нису такве околности и имамо пуно деце којима је боравак у природи, нарочито руралном амбијенту, ускраћен. Наиме, деца узимају оно што им се даје, играју се и живе на начин како им то модерно доба налаже. Родитељи имају све мање времена да им се посвете, па један овакав пројекат значајно доприноси ширењу свести о томе колико је важно да децу вратимо природи и здравом одрастању. Овим начином обраћамо се, не само млађој популацији, већ посредно анимирамо и родитеље да, ипак, нађу време да својој деци приуште бар делић свог начина одрастања и играња, који је свакако био здравији и лепши. У практичном делу радионице деца су имала прилику да директно учествују у садњи традиционалног биља, беру плодове из баште коју смо засадили, где смо приметили њихово одушевљење, имајући у виду да многа деца не знају ни одакле стижу ти плодови, с обзиром на то да се већина људи у градовима снабдева из оближњих маркета.
БИЉКЕ, КАО УКРАС И ЛЕК
У оквиру ове школице, кроз игру и директно учешће у практичном баштованству, деца су сазнала и многе занимљиве приче из наше традиције, у вези са разним лековитим биљем, које је истовремено било и украс у дворишту наших бака, каже Верица Обрадовић и додаје:
– Све биљке, које су оне гајиле, осим тога што су украшавале башту, имале су и одређена лековита својства. Рањеник, биљка коју су баке користиле за санирање повреда на кожи, затим чуваркућа која је изузетно здрава за исхрану, а посебно помаже код запаљења уха, где је довољно накапати неколико капи и упала се смањује. Ту су и кадифице, рузмарин, невен, розетла, божур… Биљке су, такође, имале и друге употребне вредности, на пример метлица која је гајена, не само као украс, него и да се користи као метла. Довољно је да убереш један свежањ и имаш метлицу у руци.
ЖИВЕТИ У СКЛАДУ, А НЕ У “ФРЦИ, ХАОСУ, ГУЖВИ”
Наша саговорница напомиње да долази време када ће бити све мање људи који ће се сећати топлине традиционалног гостопримства, старинских кућица и прелепих дворишта и послужења у хладовини, где је слатко од домаћих плодова незаобилазни део добродошлице.
– Сетимо се само тог уживања и те лепоте! Нажалост, има људи који се стиде тог скромног амбијента из којег потичу. Сматрам да се тиме треба поносити, јер су те куће, те мајке и баке изградиле данашње друштво. Оне су успевале од скромног буџета да нахране генерације данашњих научника, инжењера, економиста, лекара, уметника… Тужно је што људи то забораве. Наравно, потребно је да свет напредује, али такође је потебно направити баланс између модерног и традиционалног начина живљења. Најбоље би било када би узели благодати и од једног и од другог. Тај баланс је потребан, како би садашње друштво било у складу, а не у “фрци, хаосу, гужви…” То су речи које све јаче одјекују на нашим улицама, у нашим домовима. Родитељи су принуђени да живе тај “хаос”, јер друштво тако налаже. Зато смо кренули од деце која још имају простора и времена да се у овом погледу развијају. Деца су иста и сада и у претходним генерацијама. Разлика је само у околностима у којима одрастају. Дубљи смисао свих наших активности је како вратити животу ону једноставност, природност, спонтаност, лепоту, срдачност… Мислим да је природа кључ. Боравак у природи на било који начин враћа нас искону, нашој суштини, а самим тим и лепоти живљења уопште, која нам, верујем, свима недостаје – нагласилаје Верица Обрадовић, захваливши на сарадњи Народном музеју, одакле носи најпозитивнија искуства, почев од директорке установе, па до помоћних радника, који су много допринели да ова прича добије прави смисао. Заузврат, простор “Музеја детињства” добио је топлину и оживео је овог лета, где је, поред многобројних одржаних радионица (школа ткања, плетења, израде макрамеа, израде сапуна) и изложби (радова младих уметника из Чачка, као и ручно рађених сапуна са радионице “Чистоћа је пола здравља“), постао атрактиван за разне друге садржаје. Тај мали кутак добија све ширу намену, што нас радује, јер људи све више препознају потребу за таквим амбијентом, каже наша саговорница.
– Изузетно задовољство причинила нам је сарадња са Иваном Ћирјаковић, етнологом, музејским саветником у Народном музеју, која је одржала предавање о важности очувања традиционалног биља, о њиховој симболици и значењу у народној традицији и обичајима нашег народа. Морам да нагласим да је кроз школу баштованства поршло и доста деце, старијег узраста, а посебно желим да захвалим Андријани Ђукић и Елени Антонијевић, које су предано радиле и помагале и у самој организацији пројекта. Предузеће “Гадско зеленило” је помогло да уређење остане одрживо током сезоне, како бисмо несметано настављали са радом, који се одвијао у различитим терминима са различитим групама. Посебно желим да захвалим предшколској установи “Гимназион” са којом смо имали одличну сарадњу и синергију. Искуства које смо имали са васпитачицама и децом ове установе заиста су дивна. Нагласила бих да смо овај пројекат радили са искреним уживањем, а радост деце најбоље ћете доживети гледајући фотографије – рекла је Верица Обрадовић.
Етнолог Ивана Ћирјаковић сарадњу Народног музеја и Удружења “Еко дизајн” сматра изузетно важном и потребном, како би заједничким снагама сачували и одржали у животу традиционална знања и технике гајења биљака”: “Ова радионица је, надамо се, само почетак дуге и плодне сарадње“.
Пројекат Удружења “Еко дизајн”, под називом “Уређење дворишта Музеја детињства кроз Малу школу баштованства”, у сарадњи са Народним музејом, суфинансиран је из средстава буxета Града Чачка.
Н. Р.
Фото: Архива Удружења “Еко дизајн”
