Заборављени родољубИ: Љубомир Љуба Сарачевић
Компанија “Рудник и флотација – Рудник” уз подршку Културног центра Горњи Милановац представиће у суботу, 10. јуна 2023. године у Дому културе “Војислав Илић”на Руднику књигу „Заборављени родољуби, Љубомир Љуба Сарачевић“ .
Аутор књиге је Драгослава Стефановић Копривица политиколог, новинар, и публициста је питко и аргументовано покушала да од заборава отргне човека који је све дао за српство и Србе, а заузврат није тражио ништа!
„Ношени крилима историје, у прошлост, можемо срести људе који су много учинили за свој народ а да је остало обавијено велом тајне. Једна од таквих личности био је Љубомир Љуба Сарачевић“.
Име Љубомира Сарачевића је и данас непознаница широј српској јавности. Један од највећих српских индустријалаца и добротвора прве половине двадесетог века је и даље скрајнут на историјској сцени Србије.
О књизи ће говорити Драгослава Стефановић Копривица, др Славица Весковић и прота Драган Сарачевић.
Почетак промоције је у 19 сати.
Љубомир Љуба Сарачевић је рођен 1879. године у Шилопају. Био је један од оснивача, највећих акционара и председник Извозне банке Краљевине Југославије. Седиште банке било је на Теразијама. Поред велелепне цркве у своме родном селу, чије је освећење 1939, извршио Свети владика Николај, Љубомир Сарачевић је подигао хотел “Авала” у Будви, а као анонимни добротвор финансирао је болницу на Карабурми и Дом за ратну сирочад на Авали. Ондашња „Политика“ је приликом отварања ових установа писала да задужбинар, добротвор жели да остане анониман.
Љубомир Сарачевиће је као српски родољуб хапшен од стране Гестапо-а. Био је заточеник логора на Бањици. По завршетку Другог светског рата од представника нове власти лишен је иметка и проглашен за непријатеља. Док је био у затвору 1949. породица му је избачена из породичне виле на Дедињу. Упркос наџору, ћерка Милица је приликом избацивања из куће из фиоке у очевог радног стола узела металну кутију. У њој је између осталог био и филм о освећењу цркве и владици Николају.
Као врсног познаваоца пословних кретања у земљи и иностранству, а по препоруци Сретена Жујовића нове власти су га повремено ангажовале да ради у области економије. Коначно је рехабилитован 2007. године.
