ZA NAS NEMA NADE
O predstavi „Gozba“, po tekstu Flipa Vujoševića, u režiji Veljka Mićunovća, produkcija „Zvezdara teatar“, Dom kulture, 21. februar
Piše: Dušan Darijević
Jedna izazovna tema – propast savremene srpske porodice, što je i podnaslov komada „Gozba“, koji je dodao reditelj Mićunović originalnom tekstu „O propasti srpske radničke porodice“, nastalom u doba tranzicje još 2000. godine. Zaista, tema koja je obećavala mnogo i trebalo je da secira srpsko društvo uzduž i popreko, ali istinski i stvarno. Malo od toga smo videli na sceni Doma kulture, u utorak, 21. februara.
Repertoar Zvezdara teatra je sa razlogom okrenut savremenoj srpskoj komediji, ali ono što smo dobili sa predstavom „Gozba“ je nedovoljno, bar po pitanju teksta i režije. Nešto više i za publiku dobilo se sa druge strane, od „izvođača glumačkih radova“, što je i očekivano za ovakvu vrstu predstava i zbog čega publika dolazi u najvećem broju, bar kad je u pitanju Čačak. Velika sala Doma kulture je bila ispunjena do poslednjeg mesta, zato što je u pitanju komedija sa poznatim glumcima (Nebojša Dugalić, Nataša Ninković i Olga Odanović).
Tekst nudi prepoznatljivu priču, prosečnu srpsku porodicu, koju je „strefila“ tranzicja, kojoj su se desili otkazi, nemaština i koja jedini spas i rešenje svojih probleme vidi u glavnom dobitku u igrama na sreću. „Za nas nema nade“- kako reče jedan od aktera predstave, sem ako ne dobijemo glavni dobitak, recimo Saleta Đorđevića na večeri za veliki petak, što budi maštu, ili putovanje za celu porodicu u ratom zahvaćenu Etiopiju. Srpski san – dobitak na lutrji, ima razne obrte: iščekuje se susret sa proslavljenim košarkašem i trenerom, vrše se „pripreme“ za taj „sveti čin“, onda Saleta pojede gladni pas Radiša (jedini stvarni dobitak porodice u igrama na sreću), kome je to bio jedini obrok posle duže vremena, očaj, strah, gubtak nade i opet sreća, baba (Olga Odanović), dobija bingo – Put u Etiopiju za čitavu porodicu.
Čitava priča i režijski i tekstualno je tanka, ali su glumci izvlačili maksimum, cedili vodu iz suve drenovine, a posebno dobri u kompaktnom ansamblu su bili: sjajan Nebojša Dugalić, kao Janko, otac porodice i briljantna Nataša Ninković, kao majka Rada. Sa dosta persiflaže u svom prepoznatljivom glumačkom stilu, Olga Odanović, koju publika jednostavno obožava. Bilo je zanimljivo gledati Dugalića u komediji, inače prepoznatljivog po dramskim ulogama, nije razočarao. Dug aplauz publike, tako željne smeha i zaborava i to je to. Moglo je više, moglo je bolje, dobijeno je ono što se i očekivalo: anestetik za sumornu i tešku društvenu stvarnost – prijatno nam bilo.
