ВОЈО ТОШОВИЋ НАЈБОЉИ ПОВРТАР
Пише Јелена Савић
Међу награђенима у акцији „Најдомаћин 2023“ је и Ивањичанин Војо Тошовић. Он је један од два добитника награде од 500.000 динара у категорији повртарства.
-Усхићен сам и затечен овом наградом. Захваљујем се што сте у први план издвојили нашу децу. Ја сам део својих производа представио у Гучи. Желим вам да наставите са караваном и следећих година јер ово много значи. Велика је сатисфакција за све нас пољопривреднике. Моја деца су мало другачије одгајана од градске деце и надам се да су данас поносна на своје родитеље. Много је лепо произвести нешто и знати да је то плод ваших руку. Нек нам живи Србија, најлепша земља на свету, рекао је Тошовић на додели награда у Привредној комори Србије која организује ово такмичење у сарадњи са Министарством пољопривреде.
ГЕНЕРАЦИЈСКА ПРОИЗВОДЊА
Војо истиче да је мотив учешћа у овој акцији био промоција ивањичке пољопривредне производње али и његове породичне, као и села у коме живе.
-Наша повртарска производња заснована је пре више од пола века. Деда Спасоје и нана Јела су у маленом пластенику производили рано поврће и износили на локалну пијацу. Данас је то целогодишња производња разног поврћа у савременим пластеницима. Почев од производње расада поврћа до убирања меркантилних плодова. Задржали смо продају производа на ивањичкој пијаци где смо присутни и препознатљиви више од 50 година. Поред тога снабдевамо већи број ресторана и продавница у Ивањици. Данас је у производњу укључено свих седморо укућана. Ово је највећа награда за досадашњи рад и залагање. Драго нам је што на овај начин промовишемо ивањичке пољопривреднике и наше село Радаљево, истиче Војо.
На окупу су три генерације- четрдесетрогодишњи Војо са супругом Миленом (36), децом средњошколком Николином, близанцима ћерком Јованом и сином Јованом који су још основци, те родитељима Зорицом и Зораном. Овом домаћинству пољопривреда је данас једини извор прихода. Са шумом имају око десет хектара земље од чега је обрадиво 5,5 хектара. Доминира производња поврћа којој се Војо посветио пошто је дипломирао на Агрономском факултету. Производња је интензивирана и осавремењена последњих десетак година. Пластеници су били велика и захтевна инвестиција будући да су урађени по свим стандардима и на тај начин заштићени од често сурових временских услова у ивањичком крају. По Војовим речима, један пластеник површине 500 квадратних метара кошта до 15.000 евра. Производња се одвија читаве године. Почиње од јануара производњом расада. Производе парадајз, паприку, краставце, зелену салату, млади лук, спанаћ и друго поврће. Делом раде и на отвореном гајећи купус, карфиол, броколи, целер, рани кромпир.
ПРЕРАЂУЈУ ПРОИЗВОДЕ
Желећи да у једном делу заокружи процес производње, Милена је уз помоћ општинске субвенције почела и прераду поврћа и воћа. Припрема пастеризоване паприке, ајвар, краставчиће, шарену салату, млевени парадајз, џем од шљива. Посветила се животу и раду на селу. Сматра да треба што више да се подстичу млади да остају на имању и буду своје газде. Каже да јој је учитељ и помоћница свекрва, која је најпре задужена за продају на ивањичкој пијаци.
Ова складна и радна породица поседује и хектар под шљивом од које производе и ракију за сопствене потребе. Намеравају да прошире засад и ракију пласирају на тржиште.
Надају се да ће деца наставити њиховим стопама. За сада син Јован има планове да упише Технолошки факултет и отвори своју дестилерију.
Тошовићи се домаћински понашају не само на свом имању већ су познати као покретачи и учесници многих акција у селу.
Војо је познат и по организовању празничног санкања у Радаљеву. Док су деца раније долазила са својим санкама, сада за то нема потребе јер је 20 сам набавио. Само треба да се појаве и прикључе возићу од санки закаченом на трактор и уживају. У селу где има доста породица са више деце, овакав обичај сигурно представља израз својеврсне пажње и заједништва.
