Podaci koje je nedavno izneo profesor dr Milan Radunović, zadužen za ralizaciju projekta čišćenja jezera Međuvršje, posebno o prisustvu teških metala u mulju, izazvale su brojne reakcije u javnosti. Mnoge je uznemirila njegova tvrdnja da „voda jezera nije ni biloški, ni hemijski čista“, tako da su ribe iz te vode „problematične“…
Vojin Jakovljević, direktor Turističke organizacije Čačka, tvrdi da je voda ispravna. Prema njegovim rečima, ta ustanova, kao upravljač zaštićenog područja – predela izuzetnih odlika Ovčarsko-kablarske klisure, svake godine, u skladu sa zakonskim obavezama, sprovodi više monitoringa, uključujući i analize vode jezera Međuvršje i ribljeg fonda, koje rade stručnjaci fakulteta i nezavisnih ustanova. Pored toga, i nadležne inspekcije vrše redovne i vanredne kontrole.
– Tačno je da mulja ima oko 70 odsto i da u njemu ima teških metala. Ali nije tačno da je riba problematična! Više imamo problem što su uzvodno deponije uz reku, a ima ih i u slivovima potoka. Kada su velike vode, sav otpad završi u jezeru i reci – kaže Jakovljević i dodaje da TOČ ima čistač vodenih površina, sa kojim se redovno kupi otpad sa jezera.
Prema njegovim rečima, zakonska obaveza TOČ-a je da isključivo prati stanje ribljeg fonda, odnosno brojnost, krivolov… Kada je reč o poribljavanju, TOČ mora da poštuje akte i planove, kratkoročne i dugoročne, koje donosi Zavod za zaštitu prirode Srbije.
– Sredstva za monitoring i poribljavanje obezbeđuju se od prodaje ribolovačkih dozvola, a obaveza TOČ-a, kao upravljača, je da svake godine poribi jezero sa određenom vrstom ribe. Poslednji monitoring ribljeg fonda rađen je prošle godine. Nekih vrsta ima i više nego što treba, kao šarana, štuke, soma… Slabije ima vrsta po kojima je jezero nekada bilo poznato, kao što je deverika. Razlog je što u dugoročnom planu poribljavanja ona nije bila prepoznata kao ugrožena vrsta, a Zavod je forsirao upravo one kojih sada ima dosta. U skladu sa dugoročnim planom Zavoda, imamo obavezu da, baš u ovom periodu, poribimo jezero sa jednom tonom mlađi šarana… Mi ništa ne možemo da radimo van tih planova. Sledeće godine donosi se novi dugoročni plan, a pre toga radi se istraživanje – navodi direktor TOČ-a.
Pored toga što je ugrožen ekosistem klisure, zbog velike količine mulja u jezeru smanjena je plovna površina, kao i kapacitet akumulacije, koja ne može da prihvati bujične vode, ističe Jakovljević.
– Priča o izmuljavanju veoma je važna, a u nju su se po prvi put uključile i državne institucije. Potpisan je i bilateralni sporazum vlada Srbije i Mađarske… Tim sredstvima već se radi izmuljavanje jezera Bubanj u Kragujevcu. Naš projekat je dosta kompleksniji, jer je jezero Međuvršje dugo 11 kilometara… Kada se urade sve pripremne radnje i neophodna dokumentacija, sve mora odobriti Zavod za zaštitu prirode – objašnjava on.
Zaštićeno područje Ovčarsko-kablarske klisure obuhvata 2.600 hektara, a nova studija predviđa proširenje na 5.100. Vojin Jakovljević kaže da je Zavod za zaštitu prirode usvojio taj dokument, koji je prosleđen Ministarstvu životne sredine. Očekuje se da konačna odluka bude doneta sledeće godine.
V. Trtović
Prema podacima TOČ-a, u klisuri ima više od 400 izgrađenih objekata, većinom vikednica. Jakovljević ističe da više od 90 odsto njih nema rešeno pitanje otpadnih voda, što predstavlja veliki problem u zaštićenom području.
– U obavezi su svi, i pravna i fizička lica, da imaju uređene septičke jame ili mini-prečistače. Međutim, nadležne inspekcijske službe po tom pitanju nisu uradile ništa… To se mora rešavati u narednom periodu, jer kada se očisti jezero, stanje će se redovno kontrolisati. Apelovaćemo na inspekcijske službe da rade svoj posao – kaže Jakovljević.
Iako je zakonom strogo zabranjena, divlje gradnje u zaštićenom području ima i dalje. Direktor tvrdi da su, u periodu od kako je on na toj funkciji, napisane svega četiri prijave zbog ovog prekršaja. U svim slučajevima, kaže on, građevinski inspektor je brzo reagovao i doneo rešenja o uklanjanju.
