ДАРКО ЈЕВРЕМОВИЋ, ДИРЕКТОР ИНСТИТУТА ЗА ВОЋАРСТВО, О УТИЦАЈУ ВРЕМЕНСКИХ ПРИЛИКА НА ВОЋЕ
Температурна колебања, топли и хладни дани у новембру и децембру постали су редовна појава последњих петнаестак година, што више није неуобичајено за ове месеце. Вегетација је прошле године била продужена, тако да је воће прилично касно ушло у период зимског мировања. Међутим, и почетак ове године, први дани јануара били су доста топли, због чега се воћари плаше да недавне високе температуре не створе проблеме у воћњацима. Међутим, ноћне температуре су ниже, земљиште је хладно и не треба очекивати да ће вегетација почети пре уобичајеног времена, каже за наш лист др Дарко Јевремовић, директор чачанског Института за воћарство.
СПОРАДИЧНО ПРОЦВЕТАЛЕ ШЉИВЕ, КАЈСИЈЕ И КРУШКЕ
Чињеница је да су у због топлог времена за ово доба године у неким воћним засадима спорадично процветале шљиве, кајсије и крушке. Али, то су само појединачни цветови на појединим стаблима, тако да никако не могу негативно утицати на комплетно стабло, каже наш саговорник, наглашавајући да ће ти цветови, наравно, измрзнути на ниским температурама и да неће нанети штете воћу.
– Када је реч о континенталним врстама воћака, дрвенастом воћу је потребан одређен број сати у периоду зимског мировања да би нормално плодоносило наредне године. Период мировања, односно, број сати није исти код различитих воћних врста, најмањи је код кајсије и брескве, јер код ових воћака постоји највећа опасност да раније крену са вегетацијом на пролеће. Наравно, то се неће десити у јануару, али већ крајем фебруара, уколико буде неуобичајено топло време, може доћи до почетка вегетације. Ипак, највећи проблем могу да представљају пролећни мразеви, који тада могу да оштете цветове или, евентуално, касније формиране младе плодове. То би била највећа штета. С друге стране, уколико воће не испуни услове мировања, кроз одређени број сати на ниским температурама које су испод седам степени, може негативно утицати на род у овој години. Међутим, таквих случајева није било у претходним годинама и поред оваквих температурних колебања – каже др Дарко Јевремовић, директор Института за воћарство.
ЗИМСКИ РАДОВИ
Иако су тренутно хладнији дани, са кишним интервалима, воћари ипак прижељкују што више падавина. Према речима нашег саговорника, најпожељније је да буде доста снега, јер је и поред кишних падавина током јесени, земљиште још увек суво и потребно је доста влаге:
– Киша је пожељна како би што више влаге било током зиме. Наравно, то не успорава зимске радове, односно, резидбу воћака. Резидбу треба да раде обучени људи, или да воћаре саветују стручњаци, јер свака воћна врста, па и свака сорта има неке своје специфичности и захтеве у погледу резидбе. На пример шљива, чачанска родна захтева јако оштру резидбу, док друге сорте, као што су чачанска лепотица и стенлеј захтевају другачији систем резидби. Исто је и са сортама јабуке, крушке, свака има неке своје захтеве. Увек саветујем да резидбу ураде стручњаци, али јако добро и професионално могу да ураде и воћари који имају доста искуства. Наравно, они који желе могу врло лако да науче све технике резидбе. Када је реч о третирању засада, то је требало урадити током јесени, при крају опадања лишћа, а сада не треба журити, већ сачекати почетак вегетације, бубрење пупољака и применити зимско, односно, пролећно третирање. Поред резидбе, тренутно је актуелно и ђубрење засада и то са основним ђубривима, NPK формулације.
АКТУЕЛНА И ПРОДАЈА САДНИЦА
У чачанском Институту за воћарство и даље је актуелна продаја садница, која почиње крајем октобра, а завршава се у априлу, до почетка вегетације. Пауза је обично у јануару, па чак и почетком фебруара, управо због ниских зимских температура и снега. Али, саднице се могу садити и у децембру и јануару, само ако су температуре у току дана изнад нуле.
– Међутим, сада су такви временски услови да се воће може садити без икакве бојазни. Време је идеално, само треба избегавати садњу ако су дневне температуре у минусу. Када се садница посади, за корен у земљишту нема никакве опасности од смрзавања. Увек је боља што ранија садња, јер ће саднице раније кренути на пролеће, него оне које се посаде, на пример, крајем марта или у априлу – каже др Јевремовић.
Иначе, као и претходних година, Институт за воћарство је произвео довољну количину сопственог садног материјала и тржишту је понудио сертификоване и стандардне категорије јабучастих, коштичавих и језграстих дрвенастих садница, као и јагодастих врста воћака. У погледу структуре сортимента заступљене су сорте за којима постоји дугогодишња тражња на тржишту. Према речима директора ове институције, најтраженије су шљиве, али још увек има довољно садница у понуди, чачанске родне, чачанске лепотице, стенлеј, Наде, која се прилично тражи последњих година. Изненађење је да још увек има и садница малине, будући је доста произвођача одложило јесењу садњу. Наравно, ту су и остале врсте воћака, које су стандардно сваке године у понуди.
Н. Р.
Фото: Архива Д. Ј.
