VLADISLAV PETKOVIĆ DIS ROĐEN NA DANAŠNJI DAN

VLADISLAV PETKOVIĆ DIS ROĐEN NA DANAŠNJI DAN
(10. mart 1880. Zablaće kod Čačka — 16. maj 1917, kod Krfa)

Na današnji dan 10. marta 1880. godine, u selu Zablaće kod Čačaka, rođen je veliki srpski pesnik i rodoljub Vladislav Petković Dis. Svoju prvu pesmu „Na prozoru sveća gori“ napisao je, i to na početničkom nemačkom jeziku, kao đak sedmog razreda Gimnazije u Čačku. U školi je Dis bio prosečan učenik, ali sa natprosečnim pesničkim talentom. Po završenoj školi dve godine radi kao učitelj u selu Prliti ispod Vrške Čuke, pokraj Zaječara. Potom odlazi za Beograd gde se kroz kafanska poznanstva druži sa poznatim beogradskim književnicima i glumcima. Branisav Nušič mu lično pomaže da dobije svoj prvi posao, a to je posao kantardžije na savamalskoj trošarini. Njegov kafanski način života promenio se kada se venčao sa Hristinom-Tinkom, mladom i lepom poštanskom službenicom koju je odmah opevao u svojim stihovima. Na svet je došlo i njihovo dvoje dece, Gordana i Mutimir. Za života izdao je samo dve zbirke poezije, i to 1911. godine zbirku „Utopljene duše“, a 1913. godine zbirku „Mi čekamo cara“. Tokom I svetskog rata, tačnije 1915. godine odlazi sa suprugom i decom u Čačak, da ih skloni iz razorenog Beograda, ali u Čačku ostaje samo jednu noć. Već sutradan je morao poći sa ostatkom vojske u povlačenje prema jugu Srbije, a odatle preko Albanije na Krf. Sa Krfa je transportovan u Francusku i tu piše svoju poslednju zbirku pesama „Nedovršene pesme“. Godine 1917. Dis se vraća iz Francuske italijanskim brodom. Na putu do Krfa 16. maja po novom kalendaru u Jonskom moru brod je torpedovala jedna nemačka podmornica i tada je Dis tragično izgubio život. Za vreme rata i Disovog „izgnanstva“ njegova porodica je živela jako teško. Kćerka Gordana je stradala još kao devojčica nesrećnim slučajem u požaru. Sudbina Disovog sina je i danas nepoznata. Zna se je da je završio gimnaziju u Beogradu i da je 1940. godine diplomirao prava. Tokom Drugog svetskog rata bio kapetan u vojsci generala Dragoljuba Mihailovića. Pretpostavlja se da je zbog toga ubijen posle rata. Iza velikog pesnika ostale su večno žive i aktuelne vanvremenske pesme kao što su „Možda spava“, „Pijanstvo“, „Nirvana“, „Tamnica“, „Naši dani“, „Među svojima“, „Jutarnja idila“ i druge. U njegovu čast svakog proleća u Čačku održava se tradicionalna manifestacija „Disovo proleće“.