Vladan Matijević objavio je novu verziju romana R. C. Neminovno, u izdanju beogradske izdavačke kuće Laguna. R. C. Neminovno je roman o sredovečnom provincijskom opštinskom činovniku Radomanu Civriću. Njegov život se odvija po ustaljenom ritmu izmedju kuće i kancelarije ispunjen običnim, svakodnevnim ritualima i malim zadovoljstvima. Ali, kada u njegovu kancelariju dođe nova, mlada koleginica Slobodanka Kiš, više ništa neće biti isto. Svet koji je Radoman Civrić, zvani Neminovno poznavao i voleo promeniće se dramatično. Opsesivna ljubav i dah provincije koju udišu junaci romana, neminovo će izazvati nesreću.
Roman R. C. Neminovno, Vladan Matijević prvi put je objavio 1997. godine.
Vladan Matijević (1962) je rođen u Čačaku. Do sada je objavio šest romana, dve knjige priča, dve zbirke poezije, knjigu eseja i knjigu drama.
Jedan je od najnagrađivanijih savremenih srpskih proznih pisaca. Za knjigu priča Prilično mrtvi dobio je Andrićevu nagradu, za knjigu priča Pristaništa dobio je nagrade Danko Popović i Stevan Sremac.
Za roman Pisac izdaleka dobio je Ninovu nagradu, a za roman Vrlo malo svetlosti nagrade Meša Selimović, Isidora Sekulić, Borisav Stanković.
Za knjigu eseja Memoari, amnezije, dobio je nagrade Kočićevo pero i Kočićeva knjiga. Prevođen je na franuski, nemački, italijanski, španski i ruski jezik.
Živi u Čačku. Zaposlen je u Umetničkoj galeriji Nadežda Petrović kao urednik edicije o likovnoj esejistici i kritici Ravnoteža.
Književna kritika o romanu R. C. Neminovno Vladana Matijevića:
Osnovna prednost Vladana Matijevića jeste što je zanimljiv za čitanje. Nikada, a pogotovo danas, to nije bila mala prednost. On se oslanja na različita iskustva proze koja nastavlja poetiku istorijske avangarde, ali momenti vitlanja poetičkom i žanrovskom svešću ne opterećuju čitaočevu recepciju, niti ometaju lak hod kroz njegov roman.
Dragan Hamović, Letopis Matice srpske, Novi Sad
Uzrečica neminovno, što je glavni junak koristi kao univerzalnu formulu- objašnjenje svega što se događa, označava junaka bolje nego nejgovo važeće ime i prezime. Tako je i sa naracijom u ovom romanu: ona bolje označava junakovu stvarnost neo uobičajeni, diskurzivni govor.
Stojan Đorđić, Književna kritika, Beograd
Autorov humor je opor, bestidan i nemilosrdan, i u njemu ima onog tako značajnog iskustva ivice, ne akademske, već životne, geografske i najzad književne.
Slobodan Vladušić, Reč, Beograd
Knjigu Vladana Matijevića R. C. Neminovno moguće je čitati na nekoliko različitih načina (groteska, butada, sotija, satira, kolaž tekstualnih i vizuelnih atrakcija, aleksandrijski melanž…) ali će definitivni ishod svih mogućnosti neminovno biti određen osećanjem metastaziranog apsurda (apsurda bezlično sive, predimenzionirane, anonimne, provincijalne svakodnevice) u koji, kao u vakuum krajnjeg besmisla, greznu svi junaci, više lutke, više prikaze i karikature, nego stvarni likovi sa dušom i karakterom.
Mihajlo Pantić, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu
