Више од трећине грађана Србије неодлучно по питању вакцине, девет одсто изричито одбија да је прими
ИЗВОР: РТС
Иако забринутост због коронавируса расте, 38 одсто пунололетних грађана Србије, међу којима највише младих, и даље је неодлучно у погледу вакцинације, показују резултати истраживања које су у септембру спровели агенција „Ипсос“, Филозофски факултет и Удружење за јавно здравље.
Разговор Ане Стаменковић са доктором Драгославом Поповићем
Доктор Драгослав Поповић, председник Удружења за јавно здравље и међународни консултант за имунизацију, каже за РТС да Србија има вакцинe и потребну логистику, али и тај проблем да већина грађана још није донела одлуку да се вакцинише.
Истиче да због тога основни приоритет остаје примарна вакцинација и како приволети људе да се вакцинишу против коронавируса.
Истраживање показује да је више од трећине пунолетних грађана и даље неодлучно у погледу примања прве дозе вакцине, као и да је проценат нарочито висок међу младима узраста од 18 до 29 (62 одсто) и од 30 до 39 година (55 одсто).
Девет је одсто испитаника који кажу да се сигурно неће вакцинисати, а осам одсто вероватно неће.
Ипак, доктор Поповић каже да међу 38 одсто неодлучних постоји шест веома различитих група, међу којима је и девет одсто оних који су рекли да се још нису вакцинисали, али вероватно хоће и пет одсто оних који сигурно хоће.
„Првенствени циљ било какве комуникације треба да буде да ти људи што пре реализују своју одлуку коју су већ донели“, наглашава доктор Поповић.
„Важни лични примери и директне поруке грађанима“
Доктор Поповић истиче да постоји и јако висок проценат оних који мисле или им је неко рекао да због здравствених разлога не могу да се вакцинишу.
„То су углавном погрешне информације које су ти људи добили и предлагали смо да се отвори телефонска линија на којој би могли да добију друго мишљење и да се разувере“, наводи Поповић.
Наглашава да су изузетно важни лични примери и директне поруке грађанима.
„Мислим да смо направили грешку што смо укинули ту директну комуникацију између здравствених радника и грађана, једним делом и тиме што смо дозволили да грађани бирају коју ће вакцину да приме“, сматра доктор Поповић.
Каже да је проблем у томе и што велики број здравствених радника још није вакцинисан, па нису ни способни да грађанима пренесу „поруку директно из срца“.
„Врло је важно да разуверимо младе људе, да утичемо да не верују у митове. Неки од њих нису били свесни како је у ствари једноставно доћи до вакцине. Многи од њих су мислили да им требају неки документи, да то јако дуго траје и треба да се чека. Порука да све можете да завршите буквално за десет минута јесте нешто што младе људе може да подстакне на акцију“, каже доктор Поповић.
Вакцинисани расположени и за трећу дозу
Резултати истраживања показују и да је међу већ вакцинисаним грађанима висока спремност да се прими и трећа доза вакцине. Већ 22 одсто пунолетних вакцинисаних грађана примилo је трећу дозу, а 69 одсто планира да то учини.
У случају потребе да се бустер доза вакцине прими једном годишње како би се задржала заштита против коронавируса, 37 одсто пунолетних грађана би било сагласно с тим, а исто толико још нема став.
Док 51 одсто популације верује да би вакцинација требало да буде добровољна, 34 одсто сматра да би требало да буде обавезна за све, а 15 одсто само за одређене групе попут медицинских радника, запослених у установама социјалне заштите, просвети…
Коначно, две трећине људи у Србији верује да ће се сви „пре или касније“ вакцинисати, а само 17 одсто није сагласно с тим.
