Браћа Александар и Владимир Томић оживели су винограде на прадедовској земљи у Рошцима. Засадили су сорте које су и њихови преци узгајали. Ту граде и винарију, за сада једину, не само у чачанској, већ и краљевачкој најближој околини. Изградња је при крају, а посетиоце који ће испробавати вина са Каблара, требало би да прими од маја…
Први виноград, њиховом руком засађен, браћа Томић су подигла на 525 метара надморске висине. И по томе је јединствен и у Србији. Како Владимир објашњава, само мали број засада, који су уписани у Виноградарски регистaр Србије, расте на висинама изнад 400 метара. Нису такви услови недостатак за развој винове лозе, напротив!
– Засадили смо виноград пре четири године. Одлучили смо се да узгајамо наше, изворне сорте, прокупац и тамјанику. Подигли смо га на нашој земљи, на једном хектару, а исто толики засад имамо и на имању које смо изнајмили. Тај виноград је нешто старији, делом се простире и у горњомилановачком крају. На нашој имовини су и раније, углавном, доминирали виногради. Узгајали су их чукундеда и прадеда. Сада, после толико година, брат и ја. И чукундеда и прадеда су гајили прокупац, црвену сорту, који су некада звали каменичарка – прича Владимир Томић, власник винарије у Рошцима. Он је и председник Удружења винара чачанско-краљевачког краја и члан Управног одбора Савеза винара Србије.
Од плодова оба винограда потекла су прва вина. Млађи је тек ове године био спреман за већу бербу. Гро радова, припремних и завршних, браћа су обавила са својим супругама и децом. Александар има троје, а Владимир двоје деце. Да би добили вина високог квалитета, најсигурније је надгледати читав процес. У винарији имају и неопходну опрему за прераду грожђа.
– Тачно се зна које грожђе може да буде искоришћено за вино. Ми пратимо све фазе, од резидбе до прераде. Један од најважнијих делова је заштита и њој поклањамо највише пажње. Наша винарија има капацитет да преради 20 хиљада литара вина. Набавили смо опрему која нам омогућава висок квалитет обраде грожђа, од муљача за одвајање петељке од зрна, пнеуматске вакум пресе, до танкова са пливајућим поклопцима који имају и додатне плаштове. Ти плаштови служе за регулацију температуре у процесу ферментације. Добро смо опремљени и можемо да правимо вина високог квалитета – наводи Владимир.
НА ДОБРОМ ПУТУ
Иако Александрова и Владимирова винарија, још увек, није толико позната, њихова вина се налазе на тржишту. У Чачку, вина браће Томић можемо набавити у Галерији вина у Улици војводе Степе, у Моравском маркету, као и у ресторанима „Петровић“, „Јелички врт“, „Атенички жубор“… Такође, служе се и у једном београдском ресторану. У тим локалима можемо купити или пити шардоне „Тет”, тамјанику „Игра 650“ и пино ноар „Лам” (на француском душа).
Томићи су своја вина први пут представили на овогодишњем Винском фестовалу у Чачку. Пошто имају младе засаде грожђа, нису се ни такмичили, али то ће брзо да се промени. Већ наредне године ће и њихова вина бити оцењивана. За сада, имају добре оцене сомелијера и професора који су их пробали и на добром су путу…
КОРЕНИ
Свима нам је добро познато да су некада у јеличким, љубићким, као и пределима у долини Мораве, на левој и десној обали, доминирали виногради. Баш у време, када су живели Александрови и Владимирови преци.
Виногради су у нашим селима ишчезавали од почетка до средине 20. века. Грожђе је заменила шљива, тако да смо постали ракијски крај. Зато се и одлука браће Томић може учинити врло храбром. Како је већ поменуто, нема винара ни у краљевачким селима. Једино, у нашој близини постоји „Мали шарени подрум“, у Шаранима код Горњег Милановца. Припада Дејану Милошевићу. Винарством се бави и др Раде Милошевић у Риђагама. Наравно, не рачунамо винаре који за своју породицу и пријатеље праве мање количине вина. У атеничком крају сачуван је и прави раритет. На имању нашег суграђанина Добрице, још увек је у животу виноград стар 120 година…
И, ако је потребно правдање, нису наведене чињенице против шљиве и ракије. Најбоље је и једно и друго…
Пошто наш крај више није виноградарски, Томићима је била потребна помоћ искуснијих за подизање винограда, као и за изградњу винарије. Добили су је од власника Винарије „Деурић“ са Фрушке Горе. Нашим малим винарима и то недостаје, стална стручна помоћ. За сада имају подршку појединих професора и спремни су да уче.
БЛИЗУ ВИДИКОВЦА
Будућа винарија породице Томић удаљена је свега осам и по километра од видиковца, највеће атракције на Каблару. Несумњиво ће у сваком годишњем добу привлачити посетиоце који буду хтели да пробају и купе вина са Каблара. Тренутно, постоји „оно што девојци срећу квари“. Пут, дуг 1.300 метара, који води до будуће винарије није асфалтиран. Видиковац је покренуо породичне послове на Каблару, али макадам до винарије, засигурно, неће бити много привлачан будућим посетиоцима, нарочито, ако не воле много да пешаче или хабају аутомобиле на неасфалтираним путевима.
