„ПТИЦЕ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ“
Када изнад града видите птицу која лебди, користећи струјање ваздуха као „обновљив извор енергије“, а онда се изненада обруши са висине, највероватније сте видели ветрушку, најчешћу грабљивицу у урбаним срединама. Гнезде се и „станују“ и по балконима високих зграда у Београду, Нишу, Новом Саду, Панчеву… О овој гнездарици станарици нашег краја, која је ту, поред нас, током целе године, говорио нам је Драгиша Гашо Петровић, изузетан познавалац и заљубљеник у птице, који је ветрушку „упознао“ још као дете.
Ветрушка (лат. Falco tinunnculus, енг. Common Kestrel) припада породици правих соколова, коју у Србији чини још седам врста.
– То је дневна грабљивица коју сам упознао још у детињству одлазећи у село Станчиће одакле ми је отац. Помажући деди и стрицу, често сам над плодним моравским пољима виђао ову симпатичну птицу како лебди у месту машући крилима, па се повремено обруши на тло хватајући плен. Они су је звали „тресигаћа“, а изгледало је баш као да нешто истреса. Касније сам сазнао да јој је ветрушка званично име. Веома је ефикасан ловац на мишеве и пољске волухарице. Лови ситније гмизавце и крупније инсекте, а ретко кад и по коју ситну птицу. Њена корист у сузбијању глодара је немерљива. Нажалост, није једина врста којој бројност опада у Србији. Узроци су интензивирање пољопривреде, губитак станишта, претерана употреба пестицида… Убијају је и они људи који пушку дижу чим чују реч грабљивица испред њеног имена, не схватајући корист коју им доноси својим начином исхране. Ово су и разлози зашто се ветрушка нашла под строгом заштитом, као уосталом и многе друге врсте животиња и биљака које човек угрожава – каже Петровић.
Он наводи податке Друштва за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) да се у Србији гнезди од 4.300 до 5.500 парова, од којих је половина у Војводини, где је ветрушка и најбројнија. У западној Србији процењује се између 660 и 810 гнездећих парова. Још почетком прошлог века забележено је да се гнезди на грађевинама. Занимљив је и податак да је „колонизовала“ велике градове у другој половини 20. века, а да је сада редовна и бројна гнездарица урбаних зона.
– Интересантно је да значајна популација ветрушки насељава велике градове попут Београда и Новог Сада, гнездећи се по терасама високих зграда, у жардињерама за цвеће… За град Чачак немамо података. Ако неко од читалаца „Гласа“ има сазнања о гнежђењу ветрушке у нашем граду, било би корисно да их подели са нама или да јави Друштву за заштиту и проучавање птица Србије – позива Петровић.
Као и код осталих соколова, женке су веће од мужјака. Горњи део тела је код мужјака светлокестењасте боје са црним пегама, а глава и реп су му сиво-плави. Женке имају црне пруге на горњем делу тела.
Ветрушка има одличан вид, око два и по пута оштрији него човек. Уколико бисмо имали такав вид, могли бисмо да прочитамо графикон са даљине од 90 метара. Пошто их саме не праве, најчешће користе напуштена, стара гнезда сврака и врана, а неретко и куће. Петровић каже да радо прихватају и вештачка гнезда (кутије) постављене на објекте или стабла дрвећа. Гнезди се од половине априла до августа. На јајима лежи само женка, док мужјак лови и доноси храну. Уколико се женки нешто догоди, нема наде ни за младунце, јер само она уме да их правилно храни ситним комадима плена.
В. Т.
Фото: Драгиша Петровић
Извор: Извор: „Птице Чачка и околине“, ФБ ДЗППС, википедија
НЕПРИЈАТЕЉ ГЛОДАРА
Ветрушка је изузетно корисна птица, јер уз мишара и сову, главни је непријатељ мишева и других глодара. Процена је да београдске ветрушке, а има их око 150 парова, годишње град ослободе од око десет тона мишева и ситних глодара. Њихово присуство показује колико нам је животна средина здрава, јер су ове грабљивице, у врху ланца исхране, прве на удару претераног загађења.
