– Имам толико мачака и паса због људи који немају савести и одговорности према њима. Дешава се и да ставе мачиће у пластичну кесу, завежу је и убаце у моје двориште! Знају да не могу да будем равнодушна… Псе и мачке које виђамо на улици нису луталице, него напуштени љубимци – каже Весна Јанковић.
Весна и њен супруг Владе тренутно брину и деле животни простор са тридесетак мачака и седам, осам паса. Код њих је увек весело, али сложно. Пси и мачке су пријатељи, једино птице чувају од ”предатора”. Свесно су преузели бригу о толиким кућним љубимцима, јер нису могли да их препусте (не)милости спољњег света.
– Сви они су одбачени, нису сами доспели на улицу. Ако негде не пронађу уточиште, тешко да ће преживети. Брига о њима није само стална обавеза, већ и финансијски издатак. Када су нам долазили нова мачка или пас, пролазили су ветеринарску контролу. Увек молим Бога да се нека од животиња не разболи. Само једна инјекција за њих кошта 1.500 динара и више – прича Весна.
Она није чланица никаквог удружења за бригу о напуштеним животињама, али се истомишљеници пронађу и окупљају. Редовно се чују, размењују искуства, помажу једни другима. Једна од њих је и Мина, такође, удомитељка беспомоћних паса и мачака. Пошто их је сваким даном све више, њих две апалују на власнике да их стерилишу да не би настајале нове армије напуштених кућних љубимаца. То је подједнако важно урадити, када узмемо пса и мачку, као и ветеринарска контрола.
– Немамо удружење, своје просторије или функције. Али, пронађемо се и сарађујемо једни са другима. Само, мало нас је, а несавесних власника паса или мачака много више. Зато је, једноставно, немогуће све збринути – кажу Весна и Мина Божанић.
Врло често, примећују и да, иако нису напуштени, многи власници не брину на прави начин о својим псима. Посебно ако шетају пит була, стафорда и остале велике псе без повоца или корпе на устима.
– Мислим да је неодговорно и да малолетници воде псе по улици и осталим јавним местима. Пре неки дан сам видела двојицу тинејџера који су пит була и кане корсу хушкали на мале псе. Ко зна шта би било да ми, који смо се ту затекли, нисмо реаговали и дечаци су се повукли и одвели своје љубимце. Нису ни ти велики пси криви, они су чувари, научени су да бране територију и имовину својих власника, али не могу због тога да буду угрожена деца, људи, мање животиње. Исто тако, недопустиво је да велики пас сам шета по граду, што често виђамо. У нашем комшилуку је један такав пас, који има власника, напао хаскија, набављеног због детета са посебним потребама и повредио га. И стално понављам, није животиња крива, него човек који је прихвати и не брине о њој! Не бисмо смели ни мање псе да изводимо без повода и корпе на устима, камоли велике. Тек да их пустимо саме ван дворишта – недопустиво – подсећа Весна. Она напомиње и да, нарочито због неодговорних власника, сваки пас мора бити чипован. Шетање без повоца и корпе на устима је кажњиво, али би казне требало да буду много веће да се тако нешто не би понављало.
Нажалост, примера небриге о животињама на сваком кораку. Пошто вози такси, Весна свакодневно код Аутобуске станице, где се обично скупи доста паса и мачака, стално оставља посуду са водом. Али, често, људи је проспу или из обести ту гасе цигарете. Весна упозрава да, нарочито ако су велике врућине, жедан пас може да оболи од беснила. Можемо ли увек да будемо сигурни да су напуштени пси вакцинисани и да им се тако нешто неће догодити? Чему онда иживљавање?
– Разумемо људе који не воле животиње, или их не пуштају у кућу, али немојте их малтретирати! Како смо већ рекле, није крив пас, ако се нађе на улици. Када се осете угроженим, могу нагонски да реагују и уједу људе. Зато, немојте их дирати, јер су гладни, жедни, можда и болесни! Нагонски реагују. Ако се нађете очи у очи са чопором, само застаните, никако их не дирајте и немојте бежати. Мирујте једно време, покушаје да сузбијете страх и они ће се повући – саветују Мина и Весна.
Њих две су научиле скоро све трикове да избегну незадовољне животиње. У ствари, нема трикова, воле их и животиње то непогрешиво осете. Ко још дели свој животни простор са толико мачака и паса?
– Не могу да убијем пса или мачку. Мислим да они који могу да убију животињу, могли би и човека. Наша планета је велика, али није само нама дата, него да је делимо и са осталим живим бићима! – самтра Весна.
