ТУРИСТИЧКА ПОНУДА ЧАЧКА (5)
У богатој туристичкој понуди Чачка, верски туризам има веома значајно место. Верски храмови, посебно из средњег века, осликавају историју, традицију и културу српског народа, а манастири и цркве чачанског краја представљају веома драгоцено културно-историјско наслеђе. Интересовање за духовни туризам, нарочито за манастире Овчарско-кабларске клисуре је све веће, о чему сведоче бројне посете, потврђује Војин Јаковљевић, директор Туристичке организације Чачка.
– Поред природних лепота, туристички потенцијал Овчарско-кабларске клисуре представља и велики број православних манастира окружених стенама, шумама и водом. Са својих десет манастира и два света места, клисура је позната и као “Српска Света Гора”. Поред њих, међу најпосећенијима у овом делу Србије су и манастири Вујан, Стјеник и у Јежевици. Према нашим истраживањима, скоро 40 одсто посетилаца Овчарско-кабларске клисуре долази да посети манастире, што говори о актуелности верског туризма. Многи црквени поглавари, који су имали велики значај кроз историју Српске православне цркве, замонашили су се у нашим манастирима. Мало је познато да је манастир Преображење школовао монаштво, као и да је школу за монахе успоставио владика Николај Велимировић, која је 1964. године пресељена у манастир Острог. Познато је да је патријарх Павле замонашен у манастиру Благовештење, где је волео да проводи свој одмор. Поједини владари, попут Милоша Обреновића, живели су у манастирима. Наши манастири су, углавном, изграђени у средњем веку, а верује се да су их градили монаси који су са Атоса бежали од најезде Турака – каже у разговору за наш лист Војин Јаковљевић, директор ТОЧ-а.
Манастир Благовештење налази се на благој узвишици изнад Овчар Бање. Храм је изграђен у рашком градитељском стилу и својом архитектуром је после манастира Света Тројица, најлепши у Овчарско-кабларској клисури. Поседује једну од најстаријих књига, Благовештењско јеванђеље, а у својој ризници чува и штампано Четворојеванђеље, подсећа наш саговорник и додаје:
– У њему је својевремено замонашен патријарх Павле. Имамо благослов Српске православне цркве и поносни смо што једини у Србији користимо име блаженопочившег патријарха Павла за једну од посећенијих манифестација, која је највише напредовала у претходном периоду. Први део манифестације “Дани патријарха Павла”, традиционално, сваке године на Крстовдан, организујемо у манастиру Благовештење, а други у Чачку.
Манастир Илиње налази се изнад Благовештења и не постоје подаци о томе када је настао и ко га је подигао. Претпоставља се да су га благовештењски монаси подигли као свој метох.
– Манастир Јовање је на левој обали Западне Мораве, на њеном највећем меандру. Стара црква посвећена Светом Јовану потопљена је приликом градње хидроелектране. Бројна пустошења и рушења потпуно су уништила готово све трагове првобитног манастира. Тако је нестала и ризница, некада великог храма. Данашњи манастир Јовање пројектован је тако да спаја старе и нове обрасце градитељства. На десној обали Западне Мораве налази се пећина Кађеница. Прилаз пећини је уређен, а она обележава немио догађај из времена Хаxи-Проданове буне. У пећину се у тим временима сакрио збег народа из околних села. Турци су их открили, а улаз затворили грањем и сламом и запалили. Народ се угушио димом, односно, кадом, и од тада се зове Кађеница – подсећа Јаковљевић и на поједине историјске догађаје.
Манастир Никоље, најстарија црква међу Овчарско-кабларским манастирима, подигнут је на падинама Каблара. Претпоставља се да потиче из средњег века, највероватније краја 14. и почетка 15. века. У ризници манастира се чува најзначајнија рукописана књига у српској култури, написана почетком 17. века, Каранско јеванђеље, каже директор ТОЧ-а и напомиње да се у Никољу од Турака крио и Милош Обреновић са породицом. Иначе, он је у порти саградио конак, који и данас постоји и носи његово име.
– Манастир Преображење данас се налази са десне стране Западне Мораве, на обронцима Овчара. Наспрам манастира, преко реке, смештена је железничка станица у Овчар Бањи, на месту где се некада налазио манастир. Стари манастир Преображење је порушен, одобрењем владике жичког Саве, како би се изградила железничка пруга према Ужицу. Епископ Николај Велимировић је покренуо иницијативу за изградњу новог манастира Преображење – наводи наш саговорник, наглашавајући да велику духовну вредност имају и Савиње, Сретење и Свете Тројице, који су претрпели страдања крајем 17. века, као и остали манастири у Србији.
– На узвишењу изнад Јовања, налази се манастир Успење, који је видљив са свих страна клисуре. Посвећен је Успењу Пресвете Богородице. На овом месту је некада постојала кула са звоником висока око 30 метара. Претпоставља се да су кулу порушили Турци, истовремено када и Јовање. Владика Николај је на овом месту затекао рушевине и по његовој жељи је изграђена нова црква манастира Успења. Манастир је поново обновљен, а 2004. је настањен монахињама – подсећа Јаковљевић, додајући да туристи радо посећују и манастир Ваведење, који је подигнут на самом почетку клисуре, као и Вазнесење, на северним падинама Овчара.
Запослени ТОЧ-а се максимално ангажују да редовно и видљиво обележавају путеве који воде до манастира у нашем крају. Недавно је обележена и Стаза патријарха Павла, од Атомске бање Горња Трепча до манастира Вујан, а према речима мештана, добро је посећена од стране планинара из целе Србије. Манастир Вујан налази се на падинама истоимене планине и посвећен је светом Архангелу Гаврилу, а као изузетно вредан културно-историјски споменик под заштитом је државе.
Манастири Јежевица, Стјеник и Трнава, такође су храмови који имају велики, не само верски, већ и историјски значај.
Н. Р.
Фото: Сајт ТОЧ-а
