У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА “КОНКОРДАТСКА КРИЗА У НИШУ 1937. ГОДИНЕ”
У Галерији Историјског архива, прошлог четвртка, 25. априла, отворена је изложба “Конкордатска криза у Нишу 1937. године”. Отварању изложбе присуствовали су: Снежана Радовић, директорка Историјског архива у Нишу, аутори изложбе Милутин Милтојевић, историчар, архивст и Далибор Мидић, јереј, управник Музеја црквених старина Епархије нишке. Изложбу је отворио др Слободан Јаковљевић, протојереј Цркве Вазнесења Господњег у Чачку. Добродошлицу гостима и публици пожелела је Лела Павловић, директорка Историјског архива у Чачку.
– Конкордат је врста међународног уговора који закључује Света столица са другим сувереним државама. Углавном се решавају питања у вези са положајем католичких верника у датој држави. Конкордати се односе на питања веронауке у школама, образовног система, ослобађања Цркве од појединих обавеза које терете остала физичка и правна лица, односно, финансирања црквених активности од стране државе… Конкордат је потписан 25. јула 1935. од стране Милана Стојадиновића, председника Владе. Иначе, приписује се краљу Александру Карађорђевићу и влади Богољуба Јевтића. Ратификован је у Народној скупштини 1936. године – подсетила је Лела Павловић, директорка Историјског архива у Чачку.
Према документу који се чува у фонду Краљевске банске управе Дринске бановине у Архиву Босне и Херцеговине, у Чачку су 22. августа 1937. избиле против-конкордатске демонстрације.
– После црквене службе и одржаног парастоса преминулом патријарху Варнави, одржан је збор у црквеној порти, којим је председавао месни парох Милан Туцовић. Према подацима које је слао срески начелник, било је присутно око 1.200 људи. Али, по процени црквених власти, било је присутно много више, око 5.000 људи из свих срезова чачанског краја, из ужичког и таковског среза, са већином свештеника из тих крајева – рекла је директорка Павловић.
Изложба “Конкордатска криза у Нишу 1937. године” настала је у сарадњи Историјског архива у Нишу и Епархије нишке. Према речима једног од аутора Милутина Милтојевића, историчара, архивисте Историјског архива у Нишу, изложба је показатељ да и у локалним архивима, ван Београда, можемо наћи занимљиву архивску документацију, која на нови начин осветљава историјске догађаје, не само из локалне, већ и националне историје:
– До скоро се мислило да су се сви догађаји у вези Конкордатске кризе одигравали у Београду. Међутим, пронашли смо један албум у депоу Историјског архива у Нишу, чијом смо анализом дошли до податка да се коначан догађај, који је ставио тачку на овај проблем у нашој земљи, одиграо у Нишу, 28. новембра 1937. године, да је на њему био присутан готово цео Синод Српске православне цркве и, по неким проценама, између 20 и 30 хиљада људи.
Конкордат је уговор који Римокатоличка црква потписује са неком земљом како би се решио правни статус римокатоличких поданика у њој. Занимљиво је да је баш у Нишу, 1914. године, потписан први Конкордат између тадашње Краљевине Србије и Свете столице, каже Милтојевић.
Јереј, управник Музеја црквених старина православне Епархије нишке Далибор Мидић, такође, један од аутора изложбе, нагласио је да је кнез Павле Карађорђевић рекао да је “Конкордатска криза била верски рат у срцу Европе у 20. веку и, свакако, један од највећих унутрашњих политичких потреса Краљевине Југославије”.
– Широј јавности је била позната чувена београдска “Крвава литија”, када су жандарми батинали православне свештенике, учеснике литије. Међутим, важан догађај је био у јесен 1937. године, који се везује за за град Ниш и Епархију нишку. Заправо, читава Српка православна црква, организовала је молитвени скуп поводом двадесетдвогодишњице страдања свештеника Епархије нишке у Првом светском рату. Тим поводом је у Нишу приредила величанствен скуп, који је био и политички протест против владе Милана Стојадиновића. Овај догађај је, можда, у дотадашњој модерној историји био највећи скуп – навео је Мидић.
На овој изложби могу се видети лични предмети учесника литије у Нишу, оригинална архивска документа, писма, прогласи, фотографије, преписке, разгледнице и све што је у вези са овим догађајем. Циљ изложбе, према речима Мидића, је приближавање ове, до сада непознате теме наше славне, интересантне прошлости широј публици.
Н. Р.
