Предавање „Савремени хришћанин између љубави и страха“ др Милоша Весина, дугогодишњег пароха цркве у Чикагу, понудило је одговоре на нека од најзначајнијих животних питања. Наизглед једноставне одговоре, поткрепљене библијским и речима светитеља, као и богатим искуством свештеника, који је поред теологије, завршио студије психологије и музике. Предавање одржано у уторак, 14. новембра, у организацији Удружења „Ирмос“ и чачанског Културног центра, изазвало је вредну пажњу свих генерација, не само Чачана, који су Велику салу испунили до последњег места. Многи, међу којима су, чини се, најбројнији били млади, чекали су у холу да га са поштовањем поздраве. Уочи самог предавања разговарали смо са др Весином, који је први пут у Чачку, а који је од пре две недеље у пензији. Али, и даље је активан професор пастирске психологије на Теолошком факултету у Либертивилу, у Сједињеним Америчким Државама.
Љубав и страх су две живе ватре, упоредио је отац Милош. Страх може да нас сагори. Љубав је неопходна ватра, пламен који нам даје живот. На свакоме од нас је да се снађе и изабере да ли ћемо бити бића страха или бића љубави. Како је рекао, потребно је да избегнемо ватру страха, јер тако нестајемо, а да будемо што више изложени ватри љубави, отворени за љубав, пре свега Христову, јер то је пламен који гори, а не сагорева, он не може да нас опече, већ да нас загреје.
– Многа наша дешавања у овоме животу загрљена су било страхом, било љубављу. На свакоме од нас је да изабере, у оној мери у којој умемо да препознамо боголикост у себи, па самим тим и у другима. Многи страхови јесу урођени, али их је неупоредиво мање од стечених током живота, као резултат васпитања, школовања, утицаја средине… Док је љубав нешто што човек има или нема. Има је као основну клицу, јер смо ми љубављу створени за љубав. Јер, Христос је постао човек из љубави, пошао на крст, распет и васкрсао. А Васкрсење је тријумф љубави! Бог на крсту је одговор против свих наших страхова, за све наше патње, недоумице, страдања, сва наша велика и мала разапињања у овоме свету, на ходу кроз време и простор… Врло често се људи питају има ли живота после смрти. Чини ми се да би много умесније питање било да ли има живота пре смрти, судећи по томе како многи данас живе, како једни другима, али и сами себи загорчавамо живот – рекао је, поред осталог, протојереј-ставрофор Весин.
Већина људи љубав доживљава као емоцију, што је једно од њених значења, сматра свештеник Весин. А љубав је, пре свега, рекао је он, спремност на жртву, која се не подноси тегобно, већ радосно. Она је осећај ка разумевању другог, моћ самосавлађивања зарад добра оног другог… У томе је наша права, истинска слобода. Љубав је спремност за опраштање, чега, нажалост, тако мало има међу нама, примећује он и додаје да је љубав, свакако, и физичка привлачност, као осећање. Али, ништа је, ако недостају они претходно наведени елементи…
Зашто се бојимо љубави? Отац Милош каже да је то, заправо страх од одговорности, а не од љубави. То је, сматра он, узрок што се данас многи млади све касније одлучују за брак. Сваком будућем брачном пару препоручује да свакодневно читају Посланицу љубави Светог апостола Павла, јер се у њој садрже главне одлике љубави – да не завиди, да трпи, да верује и нада се…
– Рећи данас „волим те“ је толико лако и то је, нажалост, постала једна од речи која је доживела девалвацију. Требало би учинити нешто да љубав не постане само реч, већ да то буде животни став! Рећи некоме „волим те“ значи: „ти никада нећеш умрети!“
Један од више поновљених савета током предавања оца Весина је да на крају сваког дана правимо „инвентар“, попис свих мисли, речи и дела, што је назвао духовном хигијеном.
Једино делотворна вера може да победи бојазан, која је у основи страха, нагласио је предавач. А бојазан је кћи неверја, она ослепљује ум, слаби срце и одваја људе од Бога. Бојазан је сестра очајања, рекао је и нагласио:
– Није Христос узалуд рекао: „Без мене не можете чинити ништа“. Значи, што више Христа у нама, тиме ће бити и мање страха у нама, а самим тим и много више љубави.
В. Т.
„УЧИМ ОД СВАКОГ ЧОВЕКА“
Један од данас најцењенијих православних теолога Милош Весин је рођен 1956. године у Новом Саду. Завршио је Карловачку богословију и Православни богословски факултет СПЦ у Београду. Студије музике, одсек соло певање и дириговање, и постдипломске студије из теологије завршио је у Луцерну, у Швајцарској. Усавршавао је музику и психологију у Лозани, Паризу и Кембриџу. Докторирао је психологију у Лондону. Предавач је на многим црквеним трибинама и универзитетима у Америци, Канади и Европи. Написао је бројна дела и студије. Два пута годишње долази у Београд, где држи предавања о многим темама о духовном животу савременог човека.
Све школе и таленте не сматра својим великим успехом, већ својих родитеља, учитеља и професора…
– Учитељи су ми били и сви људи са којима сам се сусретао, а посебно сви моји парохијани из последње 33 године активне свештено-пастирске службе. Увек сам се трудио да будем отворен према свима, јер свакога дана човек би требало нешто ново да научи, сазнавајући тако нешто о себи и о другим људима око себе – рекао је свештеник Милош Весин.
Предавање је одржано у оквиру програма „Чачанска родна – Чачак прва престоница културе Србије 2023“. Програм је, на позив „Ирмоса“, водила Живка Дмитровић, дугогодишњи радник чачанског Дома културе, сада у пензији.
