Ловци су се и ове године окупили у Остри. Дошли са разних страна, из многих ловачких удружења, њих око триста. Задатак прошле недеље, 25. фебруара, био им је да на планини Острици „помогну“ локалним ловцима у хајци на предаторе – лисице и шакале. Оба предатора су, наводе и мештани околних села, све бројнији и све опаснији, јер често долазе до насеља, па чак лије и „бесправно“ настањују напуштене и запуштене штале и куће. Готово свакодневно их виђају. Ова хајка, један од најмасовнијих догађаја ловачког карактера у овом делу Србије, 22. је по реду коју је организовало мрчајевачко Ловачко удружење „Радиша Поштић“, секција Остра.
Леп дан, готово пролећни, а ветар избистрио планинске пределе. Идеално за лов. Било је „трофеја“, не баш онолико колико су ловци желели. Али, окупљања их радују, можда и више од доброг улова. То се видело и по насмејаним лицима и бучном разговору током свечаног ручка у ловачкој кући у Остри, када су подељене награде и признања удружењима и појединцима. И новајлијама. Међу њима и једина дама у ловачкој одежди, млада Илијана Ракић. Овом страшћу, несвакидашњом за жене, заразио ју је брат, ловац са много већим искуством. Са њим је Илијана, која се, иначе, бави и планинарењем, често ишла у лов „рекреативно“.
– Онда сам рекла, зашто ја не бих била део тога! Све се, некако, спонтано догодило. Распитала сам се о процедури, спремила и положила ловачки испит. Тек, док сам учила за тај испит, створила сам о лову сасвим другу слику. Заиста није битан одстрел, колико да будемо у служби природе. Почетник сам, од јануара сам ловац. Јесте необично „занимање“ за девојке, али има нас. Недавно сам у Пожаревцу упознала пет веома младих девојака – прича уз велики осмех Илијана.
Међу онима којима се тог јутра посрећило у лову био је млади Никола Алексић. Одстрелио је лисицу, али и он каже да то није једино што га је довело у хајку:
– Циљ је и да човек одмори мозак од посла, од свега… А срећа је та која има одлучујућу улогу да ли ћемо се вратити са уловом лисице или шакала. Ово су највећи предатори на нашим просторима. Морају се ловити и да бисмо имали више остале племените дивљачи у ловишту, коју прихрањујемо.
Многи су тог јутра баш поранили, дошли издалека, Ћуприје, Угљарева, Сопота, са Космаја, па чак и из Темерина. Међу „гостима“ и ловци из Чачка, Прањана, Гојне Горе, Богданице… То наводи Милан Белић Шекин, председник Ловачке секције Остра. И он каже да су се намножиле лисице и шакали у ловишу мрчајевачког удружења, великом скоро 12.500 хектара.
– Посебно је у порасту број шакала. Одстрелили смо ове године укупно петнаестак у нашем ловишту. Штеточина је као и лисица… Да би се одржала равнотежа у природи, потребне су овакве велике, као и мале хајке – објашњава Белић и као домаћин захваљује свим учесницима, посебно онима који су дошли из других градова.
Лисице су се, на то и мештани указују, намножиле јер су једно време биле заштићене. Опасне су у овом периоду из више разлога. Наносе штету сеоским домаћинствима, а због болести могу бити опасне и за људе. Сада су и опрезније, јер у ово време чекају младе. Шакали се мање виђају близу насеља, а крећу се у чопорима, обично мањим. Велику штету, осим у домаћинствима, наносе и ловишту, како то рече и Никола, јер нападају срне, фазане, а популацију зеца су скоро уништили. Погон на предаторе, како се то све чешће говори, одржан је уз поштовање ловног календара и кодекса. Сада, како кажу ловци, пушке у сошке! Завршена је овогодишња ловна сезона. Бар што се тиче лисица, које, осим ловаца, у овим пределима немају природног непријатеља.
Ловачко удружење „Радиша Поштић“ званично је основано давне 1961. године. Има девет секција у једанаест села.
В. Т.
Извор и фото: „Мрчајевци инфо“
