Прича о тешкој судбини деветнаестогодишњег Јована и његовог оца Радована дотакла је многе људе, не само у Србији. За непуних десет дана сакупљен је готово сав новац, око 11.500 евра, потребан за специјалну столицу за овог младог Чачанина. Радован је донедавно мислио да је сам на свету, а сада не стиже да одговори на све позиве. Звони непрестано телефон у Радовановом дому, зову из Америке, Аустрије, Шведске, Босне… Долазе у њихов стан Чачани, представници удружења, доносе храну, новац… И Град Чачак је обећао значајну помоћ за Сретеновиће, пре свега за опремање функционалног купатила за Јована, а ових дана из градског буџета биће им уплаћено 100.000 динара.
Прошле седмице Сретеновиће је посетила Марјана Петронијевић, помоћница градоначелника Чачка, и у име Града обећала помоћ.
– Чим смо сазнали за ову причу, отишли смо да видимо како можемо да помогнемо. Отац нам је рекао да је најпотребнија „рампа“ за степениште у згради, да би сина могао да изведе напоље, да га не оставља самог… Али, када смо и ми, као и други, објавили видео, подигла се цела Србија, тако да је новац за ове намене веома брзо прикупљен. Зато смо одлучили да издвојимо средства за адаптацију купатила, које је један од приоритетних проблема у њиховом дому, јер отац купа дечака на кревету… Због бриге о сину, Радован не иде на посао, тако да ћемо видети како Град може да му помогне на месечном нивоу, односно да му обезбеди нека месечна примања, која ће им омогућити лагоднији живот. Ових дана, када нам Радован донесе документацију, уплатићемо 100.000 динара као једнократну помоћ. Такође, реаговао је и чачански Црвени крст, који ће најмање једном седмично, односно, по потреби, доносити за оца и сина топли оброк, као и пелене и средства за хигијену – рекла је Марјана Петронијевић и позвала све грађане, колико ко може, да се укључе у ову хуманитарну акцију.
Она је обећала и помоћ око документације, како би Јован почео да прима надокнаду за туђу негу.
– Упознала сам и градоначелника са тешком ситуацијом ове породице. Настојаћемо да се убрза процедура, како би у што краћем року добили све што им је неопходно. Видећемо и да ли може Јован да користи услугу персоналног асистента преко Центра „Зрачак“ – обећала је Марјана Петронијевић.
Поред аутизма, Јован је пре четири године остао готово потпуно непокретан, након што му је због тромбозе ампутирана једна нога до колена и прсти на другој нози. У децембру пошле године Јовану је изненада умрла мајка Вера, његова велика подршка. Радован је преузео сву бригу о сину јединцу, коме је за све потребна његова помоћ. Стални надзор Јовану је потребан и због веома присутне аутоагресије. Куповина посебне столице за степениште много ће им значити, јер ће моћи сина да изведе из стана, да га поведе са собом када крене у куповину, да га одведе код лекара, на вежбе…
Захвалан је Радован свим људима који су се протеклих дана одазвали на апел и помогли да се оствари један његов сан. Како прича, новац за куповину и уградњу специјалне столице уплаћивали су не само из Србије и земаља региона, већ из Америке, Канаде, из многих земаља западне Европе. Звали су га људи из Аустрије, питали како му још могу помоћи. Неколико вредних уплата стигло је од Бошњака из Новог Пазара…
– Надам се да ћемо већ данас сакупити сав новац и да ће ускоро стићи столица за мог Јова – каже Радован Сретеновић.
Посебно га ганула посета Мире Миновић и Раде Мијушковић из удружења „Катржанке“ и „Соколице“. Долазиле су у суботу, донеле за њега и Јована бројне поклоне, храну, постељину, новац…
– Догодило се нешто невероватно! Јован их је прихватио, не да није био узнемирен, већ напротив! – прича Радован.
Сада отац може да прави планове, да Јована упише у дневни боравак у „Зрачку“, а када почне да носи протезе, да крене и на вежбе, да му адаптира собу…
В. Т.
