ОБЕЛЕЖЕНА СЛАВА МИОКОВАЧКОГ ХРАМА ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
Овенчана молитвом и тамјаном, уз славски колач, жито и пламен свеће обележена је овогодишња храмовна слава православног здања у част Покрова Пресвете Богородице у Миоковцима. Хришћански црквени празник којим се светкује јављање Пресвете Богородице као покровитељке и заштитнице хришћанскога рода по јулијанском календару слави 1. октобра, или14. октобра по грегоријанском, новом календару.
Храм Покрова Пресвете Богородице у Миоковцима, селу које грли Чемерница, припада Епархији жичкој Српске православне цркве. Данашњи храм подигнут је 1890. године на месту старије цркве брвнаре, коју је подигла 1815. године кнегиња Љубица у част победе српске војске на Љубићу. Освештана је 1939. године од стране тадашњег епископа жичког Николаја Велимировића. Парохијани ове цркве су мештани села Миоковци и део мештана Трбушана. Старешина храма је свештеник Иван Босић. Домаћини овогодишње славе су мештани Трбушана: Дејан Дабић, Иван Андрић и Радиша Миловановић.
Празничну литургију је служило окупљено свештенство, уз појање Хора „Вазнесењског”. Након резања славског колача, свештеник Љубиша Јанковић је надахнуто беседио окупљеним верницима о величини празника и свеприсутности Мајке Божије:
„Радосни празник Покров Пресвете Богородице доказује нам велику славу којом је Пресвета Богомајка овенчана у оном свету. На овај дан она се јавила у великој слави и људи су видели и зарадовали се, а када се јавила људима она је на раширеним рукама својим држала један златан покров да тиме јавно покаже како она штити људе и скрива их од свакога зла. Отуда двострука радост, прво што видимо велику праведницу и страдалницу у земаљском животу у толикој слави у небеском животу, а друго што видимо како она из оног живота се стара о хришћанима, о следбеницима Сина Њеног и Бога. Кад она нас радује својим јављањем и заштитом, и онда, и сада, и свагда, треба и ми, браћо и сестре, Њу да обрадујемо. Заиста, и ми можемо учинити радост Пресветој Богородици. Питате се како? Ако верујемо у Сина Божијега и Сина Дјеве Марије, ми тиме чинимо радост Пресветој Богомајци. Ако имамо љубав према Њему као што Он има љубав према нама, ми опет чинимо радост Пресветој Богоматери. Ако држимо заповести Христове, тиме чинимо радост Њој која је Христа Господа родила. Ако се кајемо за грехе своје, она се радује с анђелима и целим небесима Божијим јер је рекао Господ: „Кажем вам да ће бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, него за деведесет девет праведника којима не треба покајање”.
Духовне поуке кроз беседу свечарима и окупљенима отац Љубиша Јанковић посведочио је јеванђељским примерима:
„Ако ли грешимо и не кајемо се, онда жалостимо Пречисту Мајку Божију и жалостимо анђеле Божије и сва праведнике на небесима. Шта нам онда вреди празновање? Шта нам онда помажу молитвени састанци и духовне песме? Господ не гледа на језик, него на срце јер кад он дође да суди свету неће судити по језику, него по срцу! Ако нађе срца наша нечиста, одбациће нас, а ако ли нађе срца наша чиста и испуњена милошћу и љубављу, примиће нас у царство своје вечно. Зато је и старозаветни мудрац рекао: „Сине мој, од свега што се чува, чувај срце своје јер из њега излази живот. Кад је труло срце у једнога дрвета, може ли се дрво дуго одржати? А срце човечије труло од греха и кад трули, човек није више човек него сенка која се вуче по земљи док сасвим не ишчезне”. Да не буде то са вама, браћо и сестре, да не будете сенке, него да будете људи Божији. Кад сте људи Божији, ви сте и наследници царства Божијега!”
Отац Иван Босић, старешина храма позвао је све вернике да ревносно долазе у храм, да поштујући заповести Божије благослове српско село, српско огњиште са кога се рађало и око кога се славила крсна слава! Домаћини храмовне славе наредне године су браћа Ненад и Војин Класановић из Миоковаца.
ГОСТИ ПОЈЦИ ХОРА „ИРМОС”
Трпеза љубави коју су свечари припремили, окупила је бројне госте. Хор Удружења „Ирмос” песмом је овенчао славску трпезу, те је славско окупљање учинио свечанијим!
Ирена Чоловић, председник Удружења „Ирмос” навела је пут којим ходи новонастало хорско сабрање предвођено професором музичке културе Анђелом Зарић:
„Удружење „Ирмос” у оквиру пројекта „Чачанска родна” има део програма који се зове „Дечија хорска сретања”, а то је манифестација која се трећи пут организујемо. Овогодишња хорска сретања посветили смо обележавању јубилеја 190 година од рођења по многима најзначајнијег дечјег песника Јована Јовановића Змаја и у том смислу је образован хор од ученика већине основних школа у Чачку. У току септембра и октобра месеца су се одржавале хорске пробе. Желели смо да се те пробе не одржавају у класичном амбијенту неке од школа, или установа културе, већ смо одлучили да то буде у амбијенту пре свега Овчарско-кабларске клисуре, у Природњачком музеју. Тај простор смо добили љубазношћу и добротом Туристичке организације Чачка, а поред те локације деца користе простор манастира Никоље, где они воле највише да одлазе јер су искусили љубав сестринства које је предвођено мати Јелисаветом. Поред ових локација, ми деци приређујемо и изненађења, а то је да су били у миоковачкој цркви на Покров Пресвете Богородице, где су се дружили, били гости славе и одржали своју пробу! ”
Низале су се духовне и српске народне песме у порти храма. Појци су својим гласом проносили и духовне поуке окупљеном народу, славу Покрова Пресвете Богородице храм је стамено сведочио, док је богоугодно сабрање потврдило значење речи црква Христова! Двери храма оваквим духовним окупљањем биће сведоци величине светиње у част Богомајке која ће, према речима тропара, Покровом закрилити верне на многаја љета!
Милица Матовић
