СМИСЛЕНИЈЕ ЈЕ САКУПЉАТИ ДРАГОЦЕНЕ ДОЖИВЉАЈЕ, НЕГО МАТЕРИЈАЛНА ДОБРА
У среду, 22. септембра, у великој сали Дома културе, у организацији Културно-образовног и Књижевног програма одржано је вече са Урошем Петровићем, у коме су малишани, али и њихови родитељи, уживали вежбајући мождане вијуге. Урош Петровић је наш познати вишеструко награђивани писац за децу, књижевник, коаутор програма НТЦ учења, био је председник Менсе Србије и оснивач Mensa world photo cup-a, првог пројекта који је укључио све Менсе света.
– Драго ми је што сам поново имао прилику да се дружим са Чачанима. Ја сам из овог краја и волим овде да боравим. Нисам само правио радионицу за размишљање, већ сам разменио пуно енергије са Чачанима, а и желео сам да им пренесем неке поруке за ова тешка времена, колико сам успео да их докучим. Решавали су загонетке и опет су млађи били успешнији од старијих – изјавио је Урош Петровић, наглашавајући да су људи веома склони да тренирају своје тело и мишиће, а када је реч о вијугама, мало их запостављамо, иако се врло добро зна да је можда најважније да оне буду функционалне до касне старости.
Најављујући једног од првих званичних креативних амбасадора Србије у оквиру националног пројекта “Србија ствара” и једног од најбољих решавача IQ X теста на свету, Верица Ковачевић, уредник Културно-образовног програма Дома културе, нагласила је да су мудрост, храброст, племенитост, отворено дечје срце и радознали ум, витешке особине и врлине Уроша Петровића:
– Негује их већ дуги низ година и преноси их кроз рад са децом. Књигама које пише, било да су романи фантастике, романи у загонеткама, или загонетне приче, као и стоним друштвеним играма које ствара, Урош Петровић подстиче децу да без страха изразе своје идеје. Учи их да размишљају и радују се путовању до циља.
Јунаци нове књиге “Загонетна потрага 2” су необични, радознали и успешни у решавању загонетки, а књига је конципирана тако да читаоци морају да размрдају мождане вијуге и препусте се машти, како би стигли до одговора.
– Реч је о аутору који је одбио да одрасте, који је вечити Петар Пан. За његове књиге др Ранко Рајовић каже: “Ко воли приче, уживаће у њима, али свака поставља, не баш лак задатак, решавање логичких загонетки”. И ова, 21. књига, поставља загонетке за читаоце. Петоро јунака је у игри, две девојчице и три дечака, који добијају задатак од својих учитеља да посете Дворац духовитих духова. У свакој од просторија дворца чека их по једна загонетка, уз шаљиве вицеве духова. Као награду за њихов пролазак кроз Дворац домишљатих духова, деца добијају оно што пожеле. Наравно, аутор делује васпитно и поента приче је да за све што вреди, дете мора мало да се помучи, јер се тако ствара моћан решавалац животних проблема – истакла је Милкица Милетић, уредник Књижевног програма Дома културе, подсећајући на још једну поруку књиге: “Смисленије је сакупљати драгоцене доживљаје, него материјална добра”.
Урош Петровић напомиње да је нова књига “Загонетна потрага”, други део, опет роман у загонеткама:
– То је жанр који сам осмислио пре много година, књигом “Мрачне тајне Гинкове улице”. Пошто многи већ имају књигу која је најчитанија у протеклих пар месеци у Србији, а на крају су решења, ја сам причао загонетке из књига које још нису изашле, тако да нико није могао да вара и да освоји моју чувену лоптицу, тек тако. Иначе, лоптице које делим, никад не поклањам. Али, онај ко их освоји чува их читавог живота. Добитнику лоптице увек кажем да је погледа ујутру, да види тај осмех, да се насмеши и да му тако почне дан. За два месеца почињу чуда да се догађају!
Као коаутор система НТЦ учења, односно, програма активности усмерених на развој моторичких и конгитивних способности деце у предшколској и школској доби, Урош Петровић каже да се програм, наравно, развија:
– Доктор Рајовић и ја смо кренули с тим програмом пре много година, желећи да се ствари помере макар за милиметар. Испоставило се да програм који смо направили даје одличне резултате, па се он примењује у великом броју држава. Ми учимо стално и програм се развија, постаје свеобухватнији, тако да се унапред радујем и новим дружењима. Да деца не уживају и да не напредују, искрено, ја то не бих радио. То ми је једини услов. Мислим да је ово добитна комбинација и за државу, и за учитеље, васпитаче, и за родитеље, и за децу. Чини ми се да смо успели да помиримо свачију добробит, те деца реагују онако како смо се надали, најбоље могуће. Дакле, уживају са учењем, дају нове идеје, повезују ствари… Укратко, раде све оно што смо ми и желели.
Па, без обзира на године, уколико желите да размрдате мождане вијуге и препустите се машти, почните загонетну потрагу…
Н. Р.
