Satirično veče Književnog programa Doma kulture pod nazivom „Od istoka i od zapada uzeli smo ono najgore“, održano je u atrijumu ove ustanove u sredu, 1. jula. Satiričar i novinar lista „Politika“ Dragutin Karlo Minić i naš domicilni Boris Kapetanović, sa svojim poetsko-muzičkim Kabareom „Skrouz“ nastalim pre dvadesetak godina, uz gitaru Baneta Petrovića, osvežili su ljubitelje pisane reči nakon višemesečne pauze u kulturnim zbivanjima. Ali, nažalost, tek za kratko. Ekspanzija pandemije i broja obolelih u nedelji za nama ponovo nameće nužna ograničenja.
Učesnike porograma predstavila je urednica Milkica Miletić, podsetivši da su društvena istorija i Balkan prilagođeni satiri, i da je to razlog što su se ovde i rodili svetski majstori ovog žanra još od antičkog pozorišta, preko Branislava Nušića i Radoja Domanovića, pa do Aleka Kostadinova i današnjih, koji se iz petnih žila trude da opravdaju poziv balkanskih satiričara. Čitavo veče nju je asociralo na scenu iz filma „Titanik“ i, po njenim rečima, „orkestar koji svira na palubi dok brod tone“. A kako živi balkanski satiričar, govorio je Karlo Minić, autor, čiji intervju donosimo na stanicama novog izdanja „Glasa“.
– To je častan, ali i odgovoran zadatak. Živi za ono što radi, ali teško može da živi od onoga što radi. Riskantan posao, malo se plaća, vlast te gleda sumnjičavo, žene i deca prekorno, a rođaci i komšije sažaljivo.
„Navijačke grupe se dele na vladine i nevladine organizacije“; „Sadržaj žute štampe i toalet papira razlikuje se samo u nijansi“; „Srbima su i Rusi Ok, a Amerikanci harašo!“; „Volim i ja Ameriku, majke mi Rusije“; „Sudeći po nekim našim vladikama, ispada da je sveti Jovan krstio Isusa u đakuziju“; „Mi smo nebeski narod, neka nam je laka zemlja“; „Nekad smo prešli celu Albaniju, a sada ne možemo ni Brnjak i Jarinje“… To su neki od aforizama koje je govorio Minić i čitao tokom programa svoje kratke satirične priče „Oksimoron“, „Prvi put sa ocem na mitingu“, „Ožalošćena porodica“ i druge iz svojih poslednjih knjiga „Sa đavolom na ti“ i „Karlov ugao 8“.
Program je muzički podupirao Boris Kapetanović svojom satiričnom poezijom i Kabareom „Skrouz“, kroz kojih je unazad dve decenije prošao veliki broj pesnika, muzičara, glumaca… Evocirao je uspomenu na čuvenog Spala s kojim je gradio ideju o kabareu i elegično zaključio „svi su prolazili samo sam je uvek bio tu“. Pevao je Boris i duhovito komentarisao stanje u glavama novokomponovanih Crnogoraca i „Dukljanski rečnik“ i predložio himnu: – Oj golema noćna moro, majko naša Crna Goro, nekom majka, nekom maća, u tebe se evrom plaća…“
Boris Kapetanović rođen je jednog proleća 30. aprila 1958. godine u Srbici (Kosovo i Metohija). Detinjstvo je proveo u ravnom Banatu, koji je ostavio značajan trag u njegovoj poetici. Osnovnu i srednju školu završio je u Čačku, a Pravni fakultet u Kragujevcu.
Piše poeziju, prozu i pozorišne tekstove. Objavio je tri pesničke knjige: Dixi (Misli i slike), Ispod pozlate i Homer za računarom; romane: Celovečernji roman i Škola boemije i knjigu kratkih, „veoma kratkih“ priča Moša!. Prema njegovim tekstovima igrane su dve pozorišne predstave u Dramskom studiju Doma kulture u Čačku. Preživljava u Čačku…
Z. L. S.
JEDNA BORISOVA…
„Iluzija za večeru, zabludica za doručak“ kaže Kapetanović i tvrdi: „Saznao sam šta mi treba, kolibica i tišina, jedan krevet, nešto knjiga, zrno soli, komad hleba, manje briga, i po koja čaša vina, penzijica u dva dela, eto to je priča cela…“
Očekuje vas intervju i sa satiričarem Dragutinom Karlom Minićem i u štampanom i u online izdanju
.
