PODRŠKA PORODICAMA OSOBA SA AUTIZMOM, KORISNI SAVETI
„Sloga u porodici gde postoji dete sa autizmom je jako važna kako bi roditelji izdržali pritisak koji stoji pred njima, da uspešno vaspitaju i podižu dete sa autizmom…
Dobri odnosi u porodici imaju veoma dobar efekat na dete sa autizmom, delimično jer dete oseća harmoniju u kući i biva srećnije, a delimično što dobri odnosi u porodici olakšavaju praktične situacije, a ostaje i vremena za drugu decu u porodici…
Autizam nije hendikep koji se vidi spolja. Po svom fizičkom izgledu se ova deca ne razlikuju od druge. Roditelji često čuju komentare kako njihovo dete nije vaspitano i nalaze se pred dilemom kako da reaguju i odgovore okolini u vezi sa detetovim ponašanjem. Roditelji ne treba da se opterećuju okolinom, treba da ignorišu poglede i komentare spoljne sredine. Podrazumeva se da roditelji treba da izvode svoju decu u park, na igrališta, u šetnju i na sva druga mesta koja su dostupna drugoj deci bez hedikepa.
Veoma je važno da roditelji rano vaspitavaju dete sa autizmom tako što će ga učiti poželjnom ponašanju među ljudima, kako bi problem njihove različitosti bio prihvaćen od okoline.
Ni jednom roditelju nije lako da prihvati činjenicu da je baš njegovo dete rođeno sa autizmom, koji obuhvata funkcionalne smetnje i hendikep koji ostaje čitavog života (ali u toku života može doći do poboljšanja unutar simptoma). Roditelj mora da prihati da dete ima autizam, da izgradi novi stav o životu deteta, kao i nova očekivanja kako će njegovo dete da se razvija. To je bolan proces. Roditelji moraju da se prilagode novonastaloj situaciji i da nade koje su imali ranije o svom detetu neće moći da se ostvare. Od tog trenutka planovi za razvoj deteta moraju da se izmene…
Jedan deo dece veoma teško oštećene u razvoju, sa veoma niskom inteligencijom, ima strahovitih problema u procesu učenja i ima ograničene mogućnosti u sticanju novih znanja. Čak, da bi se naučile neke praktične rutine iz dnevnog života, potrebno je izuzetno strpljenje, postupnost, puno vremena i ponavljanja. Potrebno je redovno i svakodnevno organizovati sticanje rutina kod deteta. Posebnu pažnju treba posvetiti elementarnim znanjima i ličnoj higijeni. Naučiti dete da ide u toalet je dugotrajan proces, neki put višegodišnji. Važno je dete učiti da jede samostalno i pedantno, da sipa sa merom u tanjir, da ostavi tanjir na mesto, obriše salvetom ruke i usta…
Deca sa autizmom, čak i ona koja imaju govorni jezik, teško pokazuju i rečima ukazuju roditeljima da ih nešto boli. Roditelji su ti koji treba da prepoznaju da se deca zdravstveno ne osećaju dobro. Poželjno je, ukoliko je moguće, dete naučiti da iskaže da ga boli grlo ili stomak jednostavnim rečima, pokretom ili slikom…
Dobro je imati mnogo strpljenja, da se roditelji raduju svakom najmanjem napretku kada je dete nešto naučilo. Uprkos teškim funkcionalnim smetnjama koje deca sa autizmom imaju, ako se podučavanje pruža sa radošću i entuzijazmom, ova deca mogu da nauče mnogo toga što im je potrebno za svakodnevne aktivnosti. Ako roditelj na vreme krene da trenira dete, na primer, da pere zube i uz to koristi detetovu naklonost ka zvučnim signalima, onda je lako naučiti dete da pere zube električnom četkicom. Motivacija deteta, stpljenje roditelja i trening daju kao rezultat da je dete naučilo jako važan momenat iz lične higijene…
Roditelji ne treba da su uznemireni zato što dete pokazuje tendenciju da u periodima jede samo jednoličnu hranu, npr. periodi gde dete jede samo makarone, kašastu hranu ili jednu vrstu povrća. U nekom drugom periodu dete će na svoju volju početi da jede drugu hranu. Važno je da na stolu bude mogućnost izbora. Ako je moguće, neka roditelj postepeno u jelo ubacuje nešto od korisnih namirnica koje dete do tada nije prihvatalo. Deca sa autizmom preferiraju hranu koja ne zahtevaju žvakanje, a sokovi, voćne kreme, jogurti su omiljeni. Na ovaj ili onaj način deca sa autizmom unesu dovoljno kalorija kroz svoju ishranu i gotovo da nema slučajeva gde su deca sa autizmom neuhranjena. Deca sa autizmom su zdrava i napredna u svom fizičkom razvoju.“
Ovo je deo korisnih saveta gospođe Zorice Erdeljan, pedagoga iz Švedske, koji su objavljeni na sajtu „Autizam Srbija“, odnosno sajtu Saveza udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom (autizam.org.rs)
Priredila V. T.
ČESTO PITANJE
Na istom sajtu roditelji mogu naći i odgovore na najčešće postavljana pitanja. Jedno od njih govori i o poteškoćama koje postoje kod dece sa autizmom:
– senzorne poteškoće – mnoga deca imaju povišenu osetljivost na različite zvukove, boje, teksture ili ukuse koji im mogu izazvati bol ili iritaciju, tako da su često osetljivi na zvukove koji su svakog dana prisutni u učionici, kao što je škripa stolica po podu; takođe im mogu smetati zvukovi, boje, teksture ili mirisi koje druga deca ne primećuju;
– poteškoće u spavanju – jednom kada deca sa autizmom imaju određenu rutinu, veoma je teško promeniti je;
– poteškoće u ishrani – mogu biti osetljivi na određene teksture, ne žele da probaju nove stvari itd.
– poteškoće razvijanja veština samostalnosti;
– opsesije ili insistiranje na određenim ritualima;
– strahovi i fobije od svakodnevnih stvari, kao što su reklame, slike u knjigama, određene pesme, plač male dece;
– teškoće u finoj motorici;
– teškoće u opažanju prostora;
– fokusiranje na nevažne detalje i zanemarivanje celine, npr. zagleda se u jednu tačku prljavštine na podu dok su usred igre jurenja;
– teškoće u proceni sopstvene ili tuđe bezbednosti, što ih čini veoma ranjivim.
Sajt „Autizam Srbija“ sadrži adrese i brojeve telefona klinika za dijagnostiku i ranu intervenciju u Srbiji.
PRAVO NA PEDAGOŠKOG ASISTENTA
Tokom našeg serijala mnogi roditelji govorili su o značaju pedagoških asistenata za uspešan proces uključivanja dece sa autizmom u redovne i specijalne škole. Kako se navodi na sajtu Saveza udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, u članu 117. Zakona o obrazovanju, navodi se da dete i učenik ometen u razvoju ima pravo na pomoć i dodatnu podršku pedagoškog asistenta. Pedagoški asistent pomaže vaspitačima, nastavnicima i stručnim saradnicima.
U radu on sarađuje sa roditeljima, odnosno starateljima. U dogovoru sa direktorom sarađuje sa nadležnim ustanovama, organizacijama, udruženjima i jedinicom lokalne samouprave. Može biti angažovan za jedno ili više dece. Finansiranje pedagoških asistenata je u nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
