Većina deca i mladih od devet do 17 godina, njih 86 odsto, u proseku provede tri sata dnevno na internetu, a vikendom i znatno duže, od četiri do sedam sati. Ovo su rezultati međunarodnog istraživanja „Deca Evrope na internetu“. Prema rezultatima istraživanja, digitalne tehnologije najviše se koriste za zabavu. Polovina njih gledala je slike krvi, snimke mučenja ljudi i životinja… Istraživanje je pokazalo i da skoro trećina mladih pristupa pornografskim sadržajima, kao i da je isto toliko ispitanika poslednjih godinu dana imalo uznemirujuća iskustva na inetrnetu, devojčice češće nego dečaci.
-S obzirom na to da je reč i o mlađima od 15 godina, očekivala sam da i više vremena provode na internetu. Uglavnom dobro znamo šta ih najviše zanima, zato se nadam da će svi činioci u društvu biti aktivniji, kada je reč o upućivanju dece i mladih na edukativne sadržaje. Imam utisak da oni vrlo često ne mogu da se snađu i pronađu teme koje bi im dosta olakšale život i pomogle u obrazovanju i školovanju. Trebalo bi da ih uputimo da, na primer, istaliraju aplikacije za učenje stranih jezika, da su im na internetu dostupne besplatne knjige, slikovnice, pomoć u rešavanju matematičkih zadataka. Kada kažem edukacija, ne mislim na jutjubere koji nas savetuju kako da se šminkamo, ili popravimo bicikl. Imaju i oni korisnih saveta, ali prevashodno govorim o edukaciji iz predmeta koje imaju u školi – kaže Katarina Jonev, stručnjak za bezbednost dece na internetu. Ona stalno napominje da nedovoljno govorimo o negativnim stranama interneta i pravilima ponašanja, koja su ista kao u svakodnevnom životu.
-Deca misle da ništa nije strašno objaviti uvredljiv i neprimeran komentar, posebno na društvenim mrežama. Šalili su se, uglavnom im je to izgovor. Ali, ne razmišljaju koliko te „šale“ mogu da povrede žrtvu i izazovu dugotrajne posledice. Vrlo je važno da se žrtve osnaže i da znaju da mogu da zatraže pomoć, prvo od roditelja i nastavnika, koji najbolje znaju kako da im pomognu. Za savet im je uvek dostupan Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu. Mogu da im se obrate na broj 19833, ali pre nego što njih pozovu, roditelji moraju da budu obavešteni o svemu što se dešava i aktivnostima njihove dece na internetu. Porodica i nastavnici imaju vrlo važnu ulogu. Moramo deci objasniti da kao što ne vređamo prijatelje u stvarnom životu, to ne možemo da radimo ni na internetu. Da li svakodnevno na ulici nepoznatim ljudima pričamo sve o sebi, nazivamo li starije osobe pogrdnim imenima? Naravno da ne, zato vaspitanje i osnovna pravila ponašanja važe u virtuelnom svetu – podseća Katarina Jonev.
Ona je nedavno izdala knjigu “Bezbednost dece na internetu i društvenim mrežama”. Knjiga je prevashodno namenjena roditeljima, koji su prva karika u lancu zaštite i odbrane dece u virtuelnom svetu.
Z. J.
