„Наше је само оно што другима дамо…“. Ова реченица обележила је Васкршњу продајно-хуманитарну изложбу, којом су празнично расположење међу првима у Чачку најавили ђаци ОШ “Свети Сава“. Изложба је у овој школи одржана данас, на Благовести. Препуни холови, радосна граја, тезге украшене разним креацијама, које су за ову прилику направили углавном сами ученици, уз мању или већу помоћ учитеља, наставника, родитеља… Сам догађај нестрпљиво је очекиван већ дуже време, припремали су се „производи“, дорађивали, улепшавали. И пре почетка у 10.30 многи родитељи дошли су да подрже своју и другу децу. Био је ово, заиста, празник радости и доброчинства, будући да је новац намењен за хуманитарне сврхе, углавном, за помоћ другарима лошијег материјалног стања.
Овакве изложбе уочи великог хришћанског празника Васкрса у „Светом Сави“ организују већ скоро деценију. Углавном су учествовали ученици од првог до четвртог разреда, а ове године прикључили су им се и старији другари, неколико одељења петака.
Мирослав Мандић, директор ОШ „Свети Сава“, потврђује да је овај догађај велико задовољаство за ученике, али и за родитеље и запослене, учитеље, наставнике, вероучитеље, оне који брину о деци у продуженом боравку.
– На овај начин развијамо код деце добар предузетнички дух, а уједно и осећај да треба да помогну друговима којима је помоћ потребна. Деца веома радо учествују у овој причи и веома је важно да осете да оно што раде има своју вредност – рекао је Мандић.
Учитељица Александра Стругар, која је заједно са својим првацима из 1/4 на часовима ликовног правила празничне честитке, корпице, привеске, разне фигурице, потврђује колико су ђаци „озбиљно схватили“ овај догађај, као врсту изазова у коме су могли да се на маштовит начин остваре као предузетници.
– Кроз ову изложбу уче се да процене и представе производ свог рада, како да га понуде купцу, да негују другарске односе, а увидели су и сву лепоту заједничког рада – сматра Александра Стругар.
И сами малишани кажу да су уживали у свему. На питање да ли је занимљивије бити ђак или трговац, Павле Бојовић и Василије Самарџић, који је био посебно успешан у улози трговца, одговорили су, ипак, да им је омиљена прва улога.
Цене су биле, више него прихватљиве. Мали „трговци“ су били расположени и за ценкање, мада су и купци били дарежљиви, па су остављали лепе бакшише. Тезге су, углавном, биле празне већ после једног школског часа. Новцем који је сакупљен располажу учитељи и разредне старешине. Користи се за помоћ ђацима школе која су у лошијем материјалном стању, а део оде и за „мала дечија задовољства“.
В. Т.
