ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
Васкрс је најрадоснији и највећи хришћански празник, којим се прославља Исусов повратак у живот – васкрсење, говори о значају хришћанске религије, јер представља Христову победу над смрћу. Христ је својим чудотворним васкрсењем показао да постоји вечни живот, потврдио победу живота, љубави, мира и радости и тог дана се сви у сусретању поздрављају са “Христос васкрсе”, а отпоздрављју са “Ваистину васкрсе”.
Некада се на Васкрс рано устајало, облачило ново одело, умивало бацањем воде на лице.
– Вода је рано доношена, а водоноша се морао умити на бунару. Обичај да се на Васкрс, па и Лазареву суботу и Ђурђевдан, полива водом, има порекло из далеке предхришћанске старине. Посебна животна снага пробуђене вегетације на човека је преношена обичајем да се рано на Васкрс умива неначетом водом у коју су стављени црвено јаје, босиљак, дрен или коприва и здравац – каже етнолог Снежана Шапоњић Ашанин.
Васкрс, као пролећни празник, повезује се са буђењем природе, са дужим данима, са почетком аграрне године од које зависи опстанак и напредак породице, односно, шта ће од летине бити произведено за наступајућу дугу зиму, објашњава Ашанин:
– Од почетка васкршњег поста до Тројица, а услед тадашњег недостатка аграрних мера, прибегавало се разним обичајима. У целокупним пролећним обичајима очигледно је поистовећивање човека са природом и култом вегетације, што је имало за циљ да снагу и моћ озеленеле и оживеле природе пренесе на људе. Обреди пробуђене природе представљају шаролик и веома испреплетан комплекс паганских, прасловенских, словенских и, наравно, хришћанских елемената.
Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак су други и трећи дан Васкрса, који су, такође, свечани. Васкрс је први дан после седмонедељног поста, када се прво омрси васкршњим јајетом. Васкршње празнике карактерише и богата трпеза, а најважнији су љубав, вера, саосећање и пажња, наглашава наша саговорница, уз поздрав:
“Христос васкрсе”!
Ваистину васкрсе!
Н. Р.
Фото: Ј. М., Ј. П. и Н. Р.