ПОБЕДА ЖИВОТА, МИРА, ЉУБАВИ…
Васкрс је најрадоснији и највећи хришћански празник, којим се прославља Исусов повратак у живот – васкрсење, представља Христову победу над смрћу. Својим чудотворним васкрсењем Христ је показао да постоји вечни живот, потврдио победу живота, љубави, мира и радости. За Васкрс се сви у сусретању поздрављају са „Христос васкрсе“, а отпоздрављају са „Ваистину васкрсе“.
– У српској традиционалној култури, као и у православној хришћанској религији Васкрс се сматра најрадоснијим празником. Заузима централно место у пролећном циклусу обичаја и истовремено представља празник пробуђене природе. Бројни обичаји овог празника воде порекло из далеког предхришћанског периода. Хришћанска црква је ове обичаје прихватила и заоденула их хришћанским рухом. У томе је и лепота свих празника, јер сведоче о вишевековном континуитету који је испреплетан са човековим животом и опстанком у универзуму. Дакле, Васкрс, као пролећни празник, повезује се са буђењем природе, са дужим данима, са почетком аграрне године од које зависи опстанак и напредак породице, односно, шта ће од летине бити произведено за наступајућу дугу зиму – каже за наш лист етнолог Снежана Шапоњић Ашанин.
Како је у прва три века хришћанства долазило до несугласица око датума слављења Васкрса, црква је на Првом васељенском сабору у Никеји, 325. године, донела одлуку о датуму празновања. Хришћанска црква датум Васкрса за сваку годину одређује према месечевим менама. Дан Христовог васкрсења слави се у прву недељу после пуног месеца, иза пролећне равнодневице, тако Васкрс најраније може да буде 4. априла, а најкасније 8. маја, односно пре празника Благовести (7. април) и после Ђурђевдана (6. мај).
У нашем народу, као и у целом хришћанском свету, за Васкрс је обичај даривање јајима, као симбол обнављања природе и живота. Васкршње црвено јаје значи радост за оне који га дају и оне који га примају. На Васкрс, домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Куцање јајета и лом љуске симболише окове и представља почетак новог живота, каже етнолог.
– Некада, а у појединим крајевима се и данас на Васкрс устаје рано, како би се ново сунце и празник дочекали на ногама. Поједини, или само домаћин одлазе на јутарњу литургију. Обавезно се у цркву носе офарбана јаја да би их свештеник благословио. Сви укућани, а посебно деца, на Васкрс облаче нову одећу. Здравља ради, умивају се неначетом „јаковном“ водом у којој је потопљено црвено јаје, здравац, дрен и босиљак. Деца се, да би била румена, мажу по образима црвеним јајетом. Пре доручка сви укућани се куцају јајима, уз честитање празника, али и уз смех и шале – подсећа Ашанин.
Васкршње празнике карактерише празнична атмосфера и богата трпеза, али најважнији су љубав, вера, саосећање, праштање и пажња, наглашава наша саговорница. Данас је слична трпеза у граду, као и на селу. У бројнијим породицама се и даље припрема печено јагње, док се у мањим породицама купује јагњеће печење. Временом је трпеза постајала све богатија и разноврснија. За три дана празновања Васкрса на трпези се обавезно налазе разнобојна јаја, која подсећају на дане Христовог васкрсења.
Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
Нела Радичевић
