„ПОМОЋ У КУЋИ“ ИМА ВИШЕ ОД 90 КОРИСНИКА
За сада услуга постоји у Чачку, Мрчајевцима, Вапи и Горичанима. Планирано проширење и на друга села
– Данас ми је слава. Уствари, слава ми је сваки дан када ми дође моја Нина – овим речима дочекала нас је осамдесетдвогодишња Зора Ћирић у свом дому на Сувом брегу. Син и ћерка живе далеко, па иако је посећују родбина и пријатељи, помоћ Николине је немерљива. Њен долазак чека са нестрпљењем, не само због помоћи у кући, већ и због разговора, па и тога што је и кафа слађа у њеном друштву. Једина „мана“ је што не долази за викенд, па је сваки понедељак разлог више за радост! И као и другима, чини јој се да је два сата дневно мало…
Услуга “Помоћ у кући” постоји у Чачку више од 15 година, кроз разне пројекте и организације. Имају је, углавном, старији који живе сами или су им чланови породице радно ангажовани, или из других објективних разлога не могу на адекватан начин да брину о њима. За овај посао ангажована је 21 геронто-домаћица. Оне тренутно брину о 92 корисника, махом старијих од 65 година, а међу корисницима је и неколико одраслих особа са инвалидитетом. Шест их је на листи чекања. До сада су услугу имали они са градског подручја и из три села. Према речиме Ане Јаковљевић, директорке Центра за пружање услуга социјалне заштите „Зрачак“, који је од прошле године преузео организацију и рад, планирано је проширење услуге и на друга села, јер многи стари на том подручју живе сами, неки и слабо покретни…
– Сада је услуга могућа и у другим селима, али је потребно да се пријави најмање три заинтересована из истог места, како би се што боље организовао рад. Ускоро почињемо и у Доњој Трепчи, а имамо по један захтев из Прељине и Трбушана. Уз потврду о висини примања и медицинску документацију, заинтересовани предају захтев у Центар за социјални рад, који доноси Решење о коришћењу услуге – објашњава Ана Јаковљевић.
Овим решењем је одређен број сати (на месечном нивоу) намењен за сваког од корисника и висина партиципације коју плаћају, према осам скала које је одредило Градско веће. Просечна партиципација је око 4.000 динара, а зависи, пре свега, од висине прихода. За сада само три корисника не плаћају ову услугу.
Мирослава Милошевић је стручни радник и координатор услуге „Помоћ у кући“, у којој је већ седам година.
– Ретко кад су биле неке притужбе на услугу. Углавном, то је екипа са којом је задовољство радити – каже она.
Многе геронто-домаћице су већ годинама у овом послу. Од почетка су им уплаћивани сви доприноси, неке су баш из ове професије отишле у пензију. И њихови „штићеници“ су махом жене, јер само неколико мушкараца било је заинтересовано за ову услугу. За два сата дневно дужност им је да ураде много тога – од ложења, чишћења снега, куповине и спремања хране, набавке лекова, чишћења куће, до одвођења код лекара, а уколико неко жели, и заједнички одлазак у биоскоп, позориште, на изложбе, забаве… Све геронто-домаћице прошле су обуку и добиле акредитацију за овај посао. Свака брине о четири до шест корисника недељно.
Николина Пајовић једна је од најискуснијих, јер овај посао ради од 2006. године. Прелазак услуге у „Зрачак“ назива повратком кући, јер је и геронто-домаћицама олакшан рад. Брине о пет корисника и свој посао сматра веома одговорним.
– Потребно је увек време да се корисник навикне на нас и ми на њих. То није само да уђемо у нечији дом, да завршимо кућне послове и набавку… Ви улазите у нечији живот, вежете се… Свака прича је другачија, али све су помало тужне, јер су то углавном усамљени људи, чија су деца далеко. Догађа се да некоме буде лоше… Али, заиста, имамо разумевање и од лекара и сестара Хитне помоћи, Кућне неге, Болнице… Кад неко од корисника умре, доживљавамо као да смо изгубили неког свог. Али, и поред свих тих тешких тренутака, ово је леп и хуман посао, кроз који много тога научите – каже Николина, која је одрасла уз своју баку и друге старе у својој породици, па је и тако стекла „искуство“, али и захвалност.
За Зору Ћирић са Сувог брега сваки долазак Николине је, као што рече, слава. Тако је од пре две године…
– Она два дана кад је нема, ја тугујем. Све што ми треба, она ми уради, од куће и лекова до одласка код доктора. Син Милорад живи у Вршцу, а ћерка Славица у Немачкој, долазе кад могу. Презадовољна сам Николином и тешко бих могла без њене помоћи – каже искрено Зора.
Многима, попут ње, ова услуга значи сигурност да ће мирније проживети „треће доба“. О многима годинама брину исте героното-домаћице, на њих су се навикли, заволели их, постале су део породице, а не само „неговатељице“. Уз све што оне „физички“ ураде, а што више не могу сами, већини исто толико значи што знају да ће од њих добити осмех и топлу људску реч.
В. Т.
СУБВЕНЦИЈА ГРАДА
Услугу „Помоћ у кући“ субвенционише Град Чачак, ове године са око 14,5 милиона динара. Геронто-домаћицама је, такође о трошку Града, обезбеђена бесплатна карта за градски превоз.
